Radno i socijalno pravo

Радно и социјално право

Задњих десет година издвајање из националног дохотка за здравствену заштиту, из године у годину је опадало, тако да су смањена парава из обавезног осигурања, као и обим и садржај здравствене заштите које Завод уговара са здравственим установама за потребе обавезног здравственог осигурања.

То има за последицу вишак здравствених капацитета, постељног фонда и здравствених радника, који могу уговрити здравствену заштиту са другим носиоцима здравственог осигурања (добровољно здравствено осигурање) или појединцима (тржишни принцип).

Грађани који нису обавезно здравствено осигурани могу се осигурати у добровољном _ здравственом · осигурању, као и осигураници обавезног здравственог осигурања на већи обим, садржај и квалитет здравствених услуга, као и права која им се не обезбеђују обавезним здравственим осигурањем.

Грађанин – лице одлучује да ли ће приступити у добровољно здравствено осигурање и прихватити услове тог осигурања за разлику од обавезног здравственог осигурања где се то уређује законом.

Законом доброавољно здравствено осигурање није детаљно уређено. Ово осигурање уређује носилац осигурања, утврђује права, услове и начин остваривања права из тог осигурања, обавезе учесника у осигурању, финансирање и друга питања од интереса за ово осигурање.

Законом (члан 62. и 94.) је уређено да добровољно здравствено осигурање, уређује, организује и спроводи Републички завод за здравствено осигурање. Ово осигурање могу спроводити и друге организације.

Увођењем добровољног здравственог осигурања (ДЗО) решила би се многобројна питања као што су наплаћивање здравствених услуга непосредно од осигураника, утврђивање цене тих услуга, решавање законитости те наплате, коришћење слободних капацитета у здравству (објекти, опрема, кадрови, трошење средстава од те наплате, стимулација, тј. награђиовање кадрова који пружају услуге, као и низ питања односа са приватном лекарском праксом: од одласка све већег броја кадрова из државног сектора у приватне лекарске ординације, ангажовања већег броја истакнутих лекара као консултаната, итд., до коришћења рецепата, упута, печата и разних злоупотреба са тим у вези, до питања конкурентности са приватном лекарском праксом).

Закон о здравственом осигурању (члан 62. даје могућност увођења добровољног здравственог осигурања, но од те начелне поставке закона у реализацији није много урађено. Републички завод за здравствено осигурање урадио је Пројекат увођења добровољног здравственог осигурања, који је прихваћен на Управном одбору Завода и кроз стручну рецензију је позитивно оцењен.

Анкета која је спроведена у вези са овим Пројектом показала је да су многе здравствне установе заинтересоване за ДЗО и поједине установе су приказале капацитете, кадрове, методе и др. које су спремне да понуде овом осигурању. Нарочито је овде интересантна специфична здравствена заштита која се иначе не финансира кроз редовна средства здравственог осигурања.

Наша искуства која су у одређеном смислу била претеча добровољног здравственог осигурања, су постојала раније у оквиру СИЗ-е за здравство, где је у појединим постојала пракса да су се пребацивањем здравственог доприноса из

42