Radno i socijalno pravo, Jan 01, 2009, page 136

Борисав Чолић, Забрана дискриминације и поступци заштите у случају њеног настанка, Радно и социјално право, cmp. 127-138, XIII (1/ 2009)

Последица непоштовања напред поменутих забрана при закључењу уговора о раду, којима се утврђује дискриминација по сваком од основа из члана 18 закона, је ништавост тих одредаба уговора, па и ништавост уговора.

Одредба чл. 22 Закона о раду утврђује шта се не сматра дискриминацијом, као што су одредбе закона, општег акта и уговора, које се односе на посебну заштиту и помоћ одређеним категоријама запослеHHX. Лице које тражи запослење, као и запослени, у случају више дискриминација у смислу одредаба чл. 18-21 Закона о раду, могу да покрену пред надлежним судом поступак за накнаду штете у складу са Законом.

Повреда заштите личних података запослених

Право на накнаду штете припада запосленом и у случају повреде права на заштиту личних података.

Према директиви Савета бр.95/46 у случају прикупљања недоступних података личне природе, као и давања таквих података трећој страни запослени има право на накнаду штете и брисање таквих података из евиденције (чл. 23. и 24. Директиве) (страна 66 написа «Промене ставова судске праксе о накнади нематеријалне штете и нове тенденције» Снежана Андрејевић, Љубица Милутиновић и Здравко Петровић – Актуелни проблеми законодавства у Републици Србији – Будва 2007).

Дискриминација је према истом напису забрањена у односу на услове за запошљавање и избор кандидата за обављање одређеног посла, услове рада и сва права из радног односа... «Грађанско одељење Врховног суда Србије се већински изјаснило да незаконитом одлуком о престанку радног односа, послодавац може запосленом проузроковати не само материјалну штету, већ му може нанети и психички бол, уколико му таквом одлуком, повреди углед, част или права личности гарантована правним поретком».

Код одлучивања о накнади нематеријалне штете долази у обзир примена одредбе члана 200. Закона о облигационим односима, због повреде угледа, части, слободе или права личности, под условом да суд нађе да околности случаја то оправдавају, обзиром на претрпљене душевне болове, страх, па и друге патње.

130