Radno i socijalno pravo

Велизар Голубовић, Права из инвалидског осигурања у државама сукцесорима СФРЈ, Радно и социјално право, стр. 139-154, ХШП (1/ 2009)

цији Босне и Херцеговине (ФБиХ) и Црној Гори. Послове вештачења радне способности у ФБиХ обавља специјализована здравствена установа, док у Црној Гори вештачење у поступку по жалби обавља орган државне управе надлежан за пензијско и инвалидско осигурање. Исти орган врши и послове ревизије првостепених решења. (Чл. 85. и 91. Закона о пензијском и инвалидском осигурању (ЗПИО) Републике Црне Горе)

С аспекта квалитета вештачења радне способности од великог значаја је питање статуса органа вештачења и његових чланова. Наиме, питање квалитета вештачења умногоме зависи од квалитетних кадрова који га врше, а обезбеђење квалитетних лекара вештака условљено је поступком њиховог избора и њиховим статусом. Реформски искорак у том погледу је извршила само Хрватска, која је донекле преузела немачки образац. У хрватском органу вештачења овлашћени вештак има статус изабраног лица кога по обављеном конкурсу именује влада на период од четири године са могућношћу поновног избора. Истовремено влада именује председника и чланове стручног поверенства за ревизију на период од две године са могућношћу поновног избора. (члан 114. Закона о мировинском осигурању (ЗМО) Републике Хрватске)

Општа и професионална неспособност за рад

Инвалидност у Србији је дефинисана као потпуни губитак радне способности због промена у здравственом стању услед повреде на раду, професионалне болести, повреде ван рада или болести које се не могу отклонити лечењем. Ова неспособност, за разлику од предреформског решења, не односи се на обављање свог посла, већ било ког посла. Тиме се не узимају у обзир осигураникова квалификација за обављање одређених послова, његова вештина и искуство стечени радом и образовањем, као ни психофизичка способност за обављање других послова. Инвалидска пензија по основу опште инвалидности представља једино право из инвалидског осигурања у овој држави.

Слична је дефиниција опште инвалидности у Хрватској, Македонији и Црној Гори, с тим да у Хрватској и Македонији постоји и професионална, а у Црној Гори делимична неспособност за рад.

Професионална неспособност за рад постоји у Хрватској кад је радна способност трајно смањена за више од половине у односу на телесно и физички здравог осигураника истог или сличног образовања и

142