Radno i socijalno pravo

Велизар Голубовић, Права из инвалидског осигурања у државама сукцесорима СФРЈ, Радно и социјално право, стр. 139-154, ХШ (1/ 2009)

На сличан начин професионалну неспособност је регулисала Република Српска. Наиме, право на инвалидску пензију припада и осигуранику старијем од 55 година коме је утврђена преостала способност за рад, уз обавезну претходну преквалификацију или доквалификацију, као и осигуранику који после 50. године изгуби способност за рад на радном месту за који је оспособљен преквалификацијом или доквалификацијом, а није способан за рад на другом радном месту.

Специфичност нових пензијских система на темељу индивидуалне капитализоване штедње, у Хрватској и Македонији, огледа се и у чињеници да они обухватају само ризик старости. Ризици инвалидности и смрти су обухваћени само под одређеним условима у циљу да се обезбеди МИН социјалне сигурности предвиђен за ризик старости у старом систему. Тако је у Хрватској измењено првобитно решење по коме су се инвалидска и породична пензија остваривале под условима предвиђеним за осигуранике који су остали у старом систему, утолико што је оно сада предвиђено само за оне осигуранике новог система код којих инвалидност наступи пре навршених 50 година живота или пре навршених пет година осигурања. На исти начин чланови породице осигураника у случају његове смрти остварују право на породичну пензију.

У Македонији се обезбеђује инвалидска пензија и осигураницима са индивидуалним пензијским рачуном под истим условима као да су осигурани искључиво у старом систему, с том разликом да они имају могућност избора уколико акумулирана средства на њиховим рачунима могу обезбедити већи износ пензије. Право избора, под истим условом, имају такође и чланови породице умрлог осигураника. (Чл. 89. и 90. ЗПИО РМ)

Дефиниција опште неспособности за рад као неспособности за било који посао не води рачуна о квалификацијама, стеченим вештинама и оспособљености осигураника за обављање само одређеног посла. Овако одређена инвалидност представља проблем код уско тј. високо специјализованих професија. Узмимо за пример случај професора универзитета коме су оболеле гласне жице и који би свакако могао обављати неке друге рутинске послове, јер ако се законска одредба стриктно примени, он не испуњава услове опште неспособности за рад, иако је професионално неспособан. Инвалидност се, дакле, мора посматрати у контексту посла који обавља запослени, јер се не може

> Измене су извршене 2004. године (Закон о измјенама и допунама Закона о мировинском осигурању, Магоапе поуте 177/04, члан 15.).

144