Radno i socijalno pravo

Велизар Голубовић, Права из инвалидског осигурања у државама сукцесорима СФРЈ. Радно и социјално право, стр. 139-154, XII (1/2009)

радне способности за обављање послова сходно квалификацији радника, вештачи радна способност за обављање било ког посла.

Смисао инвалидског осигурања, поред обезбеђења накнаде зараде у ситуацији када радник није способан да зарађује, јесте да сачува фонд живог рада продужавајући радну способност у што је могуће већој мери. То је могуће постићи правовременим упућивањем радника са смањеном радном способношћу на рад на друга радна места, која најчешће захтевају додатно обучавање – професионалну рехабилитацију. Успешно организовање инвалидског осигурања спроведено је нарочито у Немачкој, Шпанији, Француској и Италији. Ове земље су развиле глобални концепт превенција — реадаптација – накнада, који ставља тежиште своје активности на превенцију и реадаптацију.

У наведеном контексту је улога професионалне рехабилитације изузетно важна и њено занемаривање представља велику нерационалност не само са становишта пензијског система. Стога су и системи инвалидског осигурања Србије и Црне Горе значајно хендикепирани непостојањем овог института. Организовање разних едукација за незапослене у оквиру службе за посредовање у запошљавању не може бити довољно ефикасно из простог разлога јер оно не спречава губитак радног места услед смањене радне способности, па чак ни онда када је то последица повреде на раду. Јасно је да у условима високе незапослености радници са смањеном радном способношћу немају велике могућности за поновно запослење.

6 Види: Maximilijan Fuchs, «Structure et legitimation de |’assurance accidents légale: une étude de droit comparé», Revue Internationale de sécurité sociale, Vol. 50, 3/1997, ctp. 25-27.

153