Ratnik

_ 546 НАУЧНИ и поучни дЕО

ролаца. Од нижих војвода најчувенији Павле Бакић и гроф Лодрон. Цељ овој војсци беше да иде на Осек.

Чим је Мухамед Јаја оглија, паша смедеревски дознао, да је Кацијанер код Копривнице војску прикупио, одмах најхитније позове крушевачког бега Ахмеда, зворничког Џафера, клисанског Мурата, и босанског пашу Ховрева, да најкраћим путем сваки с војском тегли Вуковару, куда и сам поведе своју војску преко Шапца.

Кадијанерова војска ка да не беше журна. Јер док је његова војска под Осек стигла, и одпочела да га бомбарда, (по свој прилици тек у Новембру) дотле је и Мухамед већ био у близини, и сав му трен преотео, а довоз пресекао.

Неимајући хране, Кацијанер науми да одступи, којом приликом сви му топови (48) осташе у блату мочарне Вуке. О петадијом и коњицом (8000) дођу до Ђакова. Овде их у долини дочека турска коњица од спојене Муратове и Мухамедове војске, и заповедник целе коњице, „отац коњаника“ Павле Бакић погине, — највећи јунав, који се као такав прославио у бојеви под Бечом и Кисегом, и који је испред бечких капија „Турке као плеву развејавао“. |

Пред вече на Широком пољу Кацијанер сазове опет ратно веће. Два су пута имали, да се из ове опасности извуку: или на Валпово кроз шуму, или лево у планину. И усвоје први пут.

Ал те воћи неки се већ уклоне са својом војском, а неки пред зору.

Кад је сутра јутро освануло витешки Лодрон виде, да је издат, да су га оставили Мамари и Хрвати, и да је остао сам. Са своји Тиролци, са Коруштанци и Чеси, ови, цару Немцу вазда верни Олавени, био је он очајни и самртни бој, и Мухамед је основитог узрока имао и