Ratnik, May 01, 1923, page 89

84 РАТНИК

току одређеног времена, те према томе не буде био никакав изглед на успех, онда се мора одустати од хируршке интервенције и приступити консервативном лечењу. За ово се може навести пример трбушна повреда. Ако је немогуће било из ког разлога извршити лапаратомију у току првих дванаест часова од повреде, боље је употребити консервативно лечење, пошто се елиминира могућност операције на самом превијалишту.

Овом приликом вредно је истаћи, да услед честе немогућности брзе евакуације било из ког разлога, произилази потреба, да се на истакнутим предњим превијалиштима постављају лекари, вични и технички спремни, да врше операције, које долазе у обзир, кад у случају неизвршења исте прети опасност по живет.

Сем тога је потребно, да су лекари у свако доба оријентисани од стране дивизијског санитета, о распореду и месту позадних санитетских установа,те да и удаљеност истих узму у обзир приликом решавања о евакуацији.

Портеба за евакуацију зависи од ситуације на бојном пољу и од стања повреде. За време неизвесне борбе не смеју се рањеници држати у предњим истакнутим превијалиштима, батаљонским нити пуковским, јер као што је напред речено, треба све што би сметало покретима трупе за време вођења борбе склонити из близине борбе. И ако треба узети обзир медецинске захтеве, да се рањеници без потребе што мање крећу, мора се најпре водити рачуна о војничкој потреби. Често се мора вршити евакуација без обзира на стање рањеника, кад је место, где се первивијалиште налази, тучено од непријатеља, те је опасност да се рањеници поново не ране и погину. Тада се превијалиште премешта и рањеници евакуишу, да се не би још који живот без потребе изгубио.

Потребу за евакуацију налаже и рђава војничка ситуација, кад се мора вршити одступање с дотадањих положаја. · Том приликом лекар би могао и да остави тешке рањенике непријатељу под надзором једног или два болничара, снабдевених потребним легитимацијама; али ако има мало изгледа да ће непријатељ, због брзине напредовања и удаљености од својих позадинских установа, моћи њима да помогне, онда је боље те рањенике, ако само за то има могућности да евакуише. Оставити их непријатељу треба само у том случају, ако је евакуација немогућа из техничких разлога или би сметала војним кретањима.

Може се десити и друга могућност која налаже евакуацију. Приликом офанзивне борбе с једне или друге стране може се превијалиште толико напунити рањеницима, да је лекар у немогућности да задржи велии „број тешких рањеника, чије стање захтева дуже лежање на једном месту.

С пруге стране потребу за евакуацију диктира и, стање и природа ране. Има повреда, код којих једино брза операција може