Ratnik

86 РАТНИК

ипак се трупни лекари не сматрају за борце, већ се стављају у ред официра позадинских установа и команада.

Да би санитет увек, предан својој служби и позиву, могао одговорити хуманом задатку, који му рат поставља и могао помоћи у невољи свом ближњем, потребно је да се за време мира специјално за то спреми.

За повреде, где прети моментана опасност. по живот, треба да је персонал на превијалиштима обучен у вршењу хитних и неодложних операција. Нарочито ] је потребно, да сви трупни лекари, батаљонски и пуковски буду за време мира практично обучени у томе и да се на таква места постављају лекари од иницијативе, који могу и са малим средствима много учинити и под рђавим околностима и недовољној материјалној спреми, давати стварну помоћ. Ограничити се само на метање завоја и евакуисање у позадину без правилног расуђивања о потреби и могућности евакуације, није довољно. _Ревносно заузимање многих трупних лекара, да што пре очисте од рањеника своје превијалиште, није онај циљ, који треба постићи за време рата; већ је циљ да се рањенику сигурна помоћ укаже и испуне војнички захтеви. Код сваког случаја треба лекар да испита своју савест, да лиу том случају може и треба лично интервенисати или оставити рањеника својој судбини, да ли ће преживети транспорт и стићи на операцију, да ли је према дотичноме рањенику све учинио, што му је у моћи било. Ако пак није вичан у указивању помоћи код преких случајева и невешт у вршењу малих хируршких интервенција, кривица је у том случају до оних, који су га ту наместили и пропустили, да га у миру спреме за ту службу. Услед честе немогућности, да се изврши брза евакуација с пуковском превијалишта у позадину, истиче се потреба, да се у њима увек постављају у хируршким операцијама спремни лекари. У опште може се поставити принцип, да сваки војни лекар у миру треба да проведе на хируршком одељењу 2 године, где му се мора дати могућност, да сам практично ради нужне операције, а по том сваке треће или пете године, да походи двомесечни курс из ратне хирургије, те да буде успособљен за пуковског лекара.

Уз то и нижи пуковски санитетски персонал треба да је извежбан и да у њему има неколико болничара, који су већ за време мира провели у већим хируршким одељењима и били звати повремено на вежбу.

П. Део.

Пре но што пргђемо на специјални део евакуације рањеника, потребно је истаћи, да се пре сваке евакуације мора обратити нарочита пажња на опште стање рањеника т. ј. треба опште стање рањеника, ако је рђаво, претходно побољшати; снагу рањенику ојачати, да би могао издржати евакуацију.