Ratnik

РАЗЛИЧНОСТИ 87

Код повреда, код којих је наступио шок или колапс, немогуће је одмах евакуисати. Такве рањенике треба оставити на миру и предузети потребне мере за побољшање њиховог општег стања. Мировање и предузете мере често спасавају живот, док прерана евакуација у шоку и колапсу доноси сигурно смрт. Пре евакуације треба дакле отклонити шок и колапс, ојачати снагу, па онда евакуисати.

За отклањање шока потребан је на прво место мир, потом морфијум или пантопол, етар, канфор и топлота. Рањенику у шоку треба спустити главу ниже, а ноге подићи. Шок који траје дуже од неколико сати, наговештава, да постоји интрабдоминално крвављење.

Противу колапса треба употребити ексцитације за срце, нарочито кофеин и камфор, кафу, чај и т. д. и инфузије и клизме са физиолошким раствором соли. Код узетости крвних судова добро дејствује адреналин.

У шоку и колапсу не треба вршити никакве операције, сем ако не постоје виталне индикације за операцију, јер сваки бол погоршава стање. Ако је операција неопходно потребна, не сме се вршити наркоза са хлороформом.

Код психичких узбуђења треба употребити морфијум, скополамин или веронал.

Ако постоји крвављење, мора се прво крв зауставити, рањеник ојачати, па тек онда евакуисати, Ојачавање се врши инфузијом физиолошког раствора соли. Жеђ, коју такви рањеници осећају, треба гасити топлим напитцима, које мора да има у изобиљу свако место за указивање мопоћи. Једино код повреда врата и трбушних органа, не сме се ништа давати за јело и пиће.

Код неких повреда, где је неопходно потребно извршити операцију још на превијалишту, те да се живот спасе, као што је то случај, где треба извршити трахеотомију, подвезивање крвних судова, шав дефектног пнеумоторакса и т. д. не сме се изоставити операција и езакуисати, те на тај начин ризиковати, да рањеник још у путу умре или дође на завојиште у таквом стању, да му више није могуће указати помоћ.

Код повреда кичме као и других тежих, треба редовно прегледати бешику, да није пуна и ако јесте потребно је катерисати. Код повреде вилице треба пре евакуације учврстити језик са свиленим колецем и фластером за образ, да не би напустило угушење, ако би језик спао у ждрело.

Бол је веома важна чињеница при евакуацији. Стога је потребно, да буде што мањи, те да не мучи рањеника за време · евакуације, да исти због тога не малаксава. Ту најбоље помаже