Ratnik

РАЗЛИЧНОСТИ 91

ња крвављења. Све те компликације могу настати услед транспортовања. Стога је обично код трбушних повреда у прво време контраиндицирана евакуација са удаљених превијалишта;“)

Но брза операција, која се може исвршити у току првих 12 часава од рањавања, врло често доноси спас. Зато и приликом решавања о евакуацији мора се узети у обзир, да ли ће рањеник при највећој пажњи моћи да стигне на време т. ]. у току првих 12 часова. У исто време за решење о евакуацији долази у обзир и та околност, да ли већ не постоји која од горе наведених компликација, а нарочито шок или унутрашње крвављење.

Према свему томе треба код унутрашњих трбушних повреда овако поступити: Ако је опште стање рањеника добро, т. ј. не постоји шок нити унутрашње крвављење, а има могућности да рањеник стигне на место где се операција може извршити у току првих 12 часова, треба да се с највећом пажном евакуише; у противном треба га оставити на превијалишту.

Код великих унутрашњих крволиптења рањеници и не стигну на превијалиште, већ раније подлегну. Код мањих крвављења, која се постепено наизменично повајљују, треба употребити компресију трбуха и лекове поменуте код плућнох повреда. Морфијумске инјекције врло много помажу, да рањеник добро поднесе транспорт, зато их треба давати.

Ако је шок наступио најбоље је не евакуисати, јер би сигурно такви рањеници подлегли у путу, док задржани на миру на превијалишту, могу да буду спасени.

Кад је рањеник колабирао операција се сме једино онда вршити, кад постоји јако унутрашње крволиптење, које би сигурно проузроковало смрт, но само тада, ако је могуће на лицу места извршити операцију.

Кад код трбушних повреда постоји пролапс црева или марамице, потребно је пре евакуације репонирати испале делове. Код већих отвора на трбуху, треба просто репонирати, отвор привремено сашити, пошто су се предходно црева и марамица опрале стерилном топлом водом.

Ако је отвор мали, те се одмах не може репонирати, треба га проширити, а затим покрити опране испале делове мулкомпресом, чије ивице треба подвући испод ивица трбушног зида, потом увући испале делове и отвор зашити преко компресе.

Идеално би било кад би се у првим истакнутим деловима санитетским налазили хирурзи са потребном спремом и могли одмах вршити операције и затим задржати трбушне оперисане рањенике и даље на лечењу, а не евакуисати.

#) За време бораба на Кајмакчалану рефенент санитета Дринске дивизије пуковник г. Др. Жарко Рувидић издао је умесно наређење трупним лекарнма, да најмање 24 часа морају трбушне повреде задржати на превијалишту.