RTV Teorija i praksa

su u Americi vršena s ciljem da se otkriju stvarni efekti TV nasilja. Terenska istraživanja su izbegla mnoge nedostatke laboratorijskih (veš£ačku situaciju, ograničeno vreme gledanja, neposredno ispitivanje efekata i druge). U terenskim istraživanjima autori razlikujti dva osnovna tipa: korelacioni i eksperimentalni metod. Veoma uproščeno objašnjavaju korelacioni metod pri čemu ističu kao njegov osnovni nedostatak to što ne ukazuje na smer veze. Ukratko, prikazuju več klasična istraživanja Hilde Himelvajt, Openhajma i Vinsa u Velikoj Britaniji, Šrama, Lila i Parkera u SAD, kao i studiju Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje koju su rukovodili priznati istraživači u ovoj oblasti. Rezultati ovih istraživanja nisu jednoznačni, ali ukazuju da je veće izlaganje nasilju sa TV ekrana u vezi sa povečanom agresivnošču, stavovima prema delinkvenciji i večom spremnošču da se primeni nasilje. Prikazana su i dva eksperimentalna terenska istraživanja (jedno Štojera, Epfilda i Šmita, drugo Štajna i Fridriha) čiji rezultati takođe ukazuju na negativne efekte prikazivanja TV nasilja. Jedna glava u knjizi je posvečena istraživanjima prosocijalnih efekata televizijskih programa. U ovoj oblasti ima daleko manje istraživanja, ali i na osnovu postoječih, autori su übeđeni u ogromne potencijale televizije za prosocijalno ponašanje. Rezultati istraživanja društvenih efekata TV programa ukazuju na pozitivne efekte posmatranja altruističkih modela kao što su povečanje samokontrole i terapeutski efekti u redukciji strahova kod dece.

218