RTV Teorija i praksa

već prisutno” (Hajdeger), Dabome, ono što je već prisutno to je, po definiciji Drugi, to smo mi sami - slušaoci. Ali to-što-je-proizvedeno Svoje je i uvek se misli sa stanovišta vlastite konstrukcije kao bitne svesti o sebi. Stoga radio-dramsko mišljenje i počiva na temelju „bitne svesti o sebi zajedno sa svešću o objektu kojim se bavi” (F. Džejmson). Počinje se najpre govorom o vlastitom postojanju u trenutku konkretizacije (izvođenja) ~toga-što-izlazi-na-videlo” (Hajdeger), govorom koji raskriva, putem samooznačavanja, viastitu strukturu jezika i smisla. A raskriva se: reč, glas, muzika, šum, radiofonski efekat, tišina, akustika prostora, dramaturška blenda a sve to stoji ostvareno naspram cogita (tj. svesti o nekoj stvari, u ovom slučaju samosvesti = cogito radio-dramskog umetničkog dela kreira svoj vlastiti kosmos), Drugog (tj. primaoca, odnosno slušaoca), Jezika (~to je jezik koji govori o sebi”, pri čemu bit i istina radio-dramskog umetničkog dela dolaze do reči kao ontičko održavanje njegova, tj. jezičkog bića), Zvuka (akustički prostor, „akustička blenda”, zvučne slike) i, konačno, Chronosa (vremena, tj. sintetičkog uvida u radio-dramski tok, pri čemu je radio-dramski tekst funkcija vremena ~a njegovo sledno narastanje kroz simetriju, paralelizme gradacije, kontraste itd. predstavlja vremensku strukturu teksta”). Iz ovoga sledi da radio-dramsko mišljenje „projicira smisao celine vlastite biti,” svoju, dakle, ontološku, gnoseološku, značenjsku, znakovnu i komunikacijsku strukturu. Ono (radio-dramsko mišljenje) se uvek pojavljuje u punoći fzrelosti) pojava, u trenutku emitovanja radio-drame, u celokupnoj svojoj zrelosti trajanja i bivanja. Stoga se i može reći, o čemu če u ovom radu biti govora nešto kasnije, da radio-dramsko

12