RTV Teorija i praksa

su, čini se, i najprisutnija u njenom kreativnom i umetničkom učinku. A to če ujedno biti barem i deiimičan odgovor na pitanje koje smo malo čas postavili: ako je osim informativnosti i neposrednosti u kontaktu gledaoca s pojavnom realnošću prisutna i umetnost, umetnički artikulisana dimenzija, koliko je te umetnosti i o kakvoj je, zapravo, to umetnosti reč? Radi se, naime, o televizijskoj drami i televizijskom filmu s druge strane Ove dve forme - s veoma visokom frekvencijom prisutnosti u televizijskom programu - samo su na prvi pogled iste, ili slične Da to ipak nije tako, pokušaćemo, uz primere, i da pokažemo. Jer, kod nas je slučaj - što možda može da se pripiše i određenom neiskustvu kada je o televizijskim rodovima i žanrovskim opredeijenjima reč - da se često mešaju TV film i TV drama pa onda na kraju zajedno stave pod jedinstven naziv - televizijska drama To je pogrešno. I tu se sada ne radi samo o neiskustvu onih koji program najavljuju i o njemu govore, već se i sami autori pokatkad nađu u istoj zamci, bilo da se radi o piscima ili režiserima Pravilan tretman i pristup svakako bi morali biti i precizniji i iskustveniji TELEVIZIJSKA DRAMA I TELEVIZIJSKI FILM Kada kažemo: televizijska drama - bez obzira koliko đa taj naziv govori o žanrovskom opredcljenju i sasvim precizno artikuliše elemente pomoću kojih tcievizijska drama i/.građuje svoj svet posebnosti i na taj se način i u estetskom smisiu određuje - gotovo da taj termin možemo shvatiti sasvim uslovno izrečenim Pogledajmo zato, s druge strane, kako bismo najbliže odrcdiu pozorišnu predstavu I pošto uporedimo ova dva iskustva, sasvim će biti logično to što smo rekii da je naz.iv te,evi:ijska drarna usiovno uspostavljen termin pod kojim podrazumevamo njcno dramsko i estetsko jedinstvo Pozorišna predstava, pošto za povod ima dramski tekst, i pošto je glumljena i režirana, kao organizam dcjstvuje u frontainom mizanscenu i odvija se po nekim već unapred utvrđenim i

52