RTV Teorija i praksa

unutrašnju sliku, jer on i jeste izraz onog unutrašnjeg, tako da čovek, koji je sa ove strane, koji emituje to što je dao, bude povezan s onim drugim ili onima koji ga slušaju, Radio mora ponovo da se vrati svom početku, da iskaže jedan tačan događaj, tačnu situaciju, a zanemari sve što če na neki način da koordinira. Možda je, čak, bolje izbaciti u mnogim dramama efekte, i samo reći „otvaraju se vrata u toj i toj sobi - tačka”. I dalje da se samo ide na onaj bitni deo teksta, na dijaloge koji tog trenutka razrešavaju sudbinu određenih Ijudi. Možda je najlepše ulaziti dok drama traje. U stvari, već sam to i hteo da mi slušaoci uskaču dok režiram dramu na Radio-Beogradu, da mi kažu da nije tako, pa da ponovo radimo, da i oni ulaze u ceo sistem, Tako bi drama bila delo, svojina svih koji mogu da uđu u nju, jer smo več došli do takvih tehničkih mogućnosti da svako ko se javi de facto učestvuje, ili, bar, može da učestvuje kao kompaktna zvučna celina. Očigledno je da Vi zagovarate jedan nemogući radio, da brišete granice izmedu umetnosti radija i života, da uvodite otvoreni radio u kome bi slušaoci imali aktivno učešče, tako da bi se ograničenja radio-monologa pretvarala u istinski dijalog. Jer, poput pozorišta, i radio ima svoju rampu, I pozorište i radio mogli bi tu rampu najjednostavnije da sruše istovremenim učestvovanjem i jednog i drugog tela. To ne bi bila samo dva kolektivna monologa - naime, kolektivni monolog onoga što se daje, što se prezentuje kao dramska emisija, i onoga što se prima. Tu sada treba pronači, između te dve stvari, mogučnosti da se traka prekine i üblaži napetost, i da tu, de facto, uskoče Ijudi koji hoće da učestvuju u takvom stvaranju. Ne čini li Vam se da koncepcija radija koju Vi zagovarate vodi radio-hepeningu koji u našem vremenu, u mediju radija nije dovoljno istražen, vremenu mnogobrojnih i mnogovrsnih istraživanja radija? Ja verujem u mnogoznačnost radio-hepeninga, radio-dramskih i radio-dokumentarnih emisija. Jer kad bih se oslonio samo na jednu stvar, kao što je hepening, to bi opet nekako suzflo radio. Nije jednoznačni radio da, na primer, umesto radio-drame ide samo jedna rečenica, ili da se prenosi suđenje, što se več radilo. Televizija je već prenosiia suđenje. Da prenesemo neko suđenje, da vidimo naše intervencije, intervencije glumaca, pisaca, mislilaca, da učestvuju fiiozofi, da mogu da učestvuju svi koje taj slučaj na neki način pogađa, Do toga još nikad nismo uspeli da dođemo. Ja sam to hteo; ne znam da li znate za onaj stučaj iz Vojvodine, za mladiča koji je ostao živ kad su

48