RTV Teorija i praksa

mu obesili majku. Majka je bila trudna, pa je dete ispalo iz nje i ostalo živo. Na kraju, kada se krivac jednog dana pojavio, mladić ga je übio. Cela Vojvodina je bila za to da se on oslobodi. Trebalo je da istog časa kad je on ušao u sudnicu i kad je počelo suđenje, bude uključen radio, s pitanjem da li je on kriv. Šta je to? Mislim da bi radio tu mnogo dobio. Ali, i to je samo jedan od oblika mišljenja, samo deo zvuka. Zvuk treba uzimati i kombinovati, dakle, prema određenoj misli, ideji, a ne držati se strogo samo jednog načina iskazivanja. Kada sam radio Dafnisa i Htoe recimo, pustio sam da idu avioni, teški bombarderi. I sad šta? Kad su se oni pojavili, glumci su počeli da odgovaraju s ogromnim strahom Ali ja sam dao ono što pripada budućnosti. Dakle, i njih dvoje su kroz taj tekstbili uplašeni. A moj strah, strah moga zvuka, mog detinjstva, bili su ti bombarderi, jer sam preživeo bombardovanje Beograda 1941. Mislim da treba više podsvesnih, onih daljih istina, koje imaju mogučnost da svojim zvukom prodru u najdublje. Njih treba davati kao deo mislene zvučne rečenice: ne samo zvukom opravdavati nekakav smisao, nekakvu rečenicu ili nekakav ambijent Ja sam napravi jedan vic - ali neču reči kako se ta drama zove, niti kad je emitovana, ali emitovana jeste Na svaka tri minuta bilo da je radnja u polju, ili na reci, ili je to usred dijaloga otvarao sam i zatvarao vrata. Drama je bila preslušana, niko to nije primetio, jer je otvaranje vrata toliko stereotipan efekat da niko nije mogao da shvati šta je to, zašto se vrata otvaraju i zatvaraju. Taj zvučni signal toliko se uvukao u podsvest da se više i ne prima. Prema tome, kada nešto tako, več srođeno sa podsvešču, može da uđe u onu potpuno nedodirljivu, neslušnu zonu, treba ga iz nje vračati onoj stvari kojoj pripada, najdubljem stanju čovekovom. Mislim da bi Fasbinder tako uradio sada; zna se, kad je režirao Ateksanderplac uzeo je i pevača Leonida Koena, uzeo je bezbroj sadašnjih pesama, zabavnih, lakih, ovog i onog, bez ikakvog pokriča, Zašto? Zato što taj ALeksanderplac de facto traje. I njegova zvukovnost, njegova misaonost je nosila sve te zvuke i oni normalno egzistiraju kao deo genetske istorije naroda, a ne kao deo neke vulgarne istorije, Fasbinder se uopšte nije vezao za ton, več za unutrašnju istoriju zvuka, Mislim da radio mora da još višp zvukom istražuje unutrašnju istoriju čovekovog dešavanja, On se suviše predao opisivanju ansichts-kard, i sve više pokušava da napravi ideaine slikovnice, što je za neke-stvari i dobro. Mislim, ne odbacujem

49