RTV Teorija i praksa

jedna divna dama - Gita Predić-Nušić. Mi smo je kratko, ovako iz milja, zvali - tetka Gita. Ona je brinula o nama, njena briga je bila svakodnevna, njen šarm, o tome već i da ne govorim! To je bilo vrhunsko. Ona je bila snalažljiva, sposobna, činila je čuda - što god je mogla u to vreme. Mi smo ponekad u ono gladno vreme imali i drugarske večeri, pa su nam dolazili i gosti. Jao, to je muka bila, čime ih poslužiti! I šta je radila tetka Gita? Od jedne obične marmelade ona je modlicom pravila kolače lepih formi, onda ih uvijala u kristal šećer, postavljala na poslužavnik - pa je to izgledalo kao najlepša poslastica, naše su drugarice služile goste sa zadovoljstvom, i to je zaista bila vrlo lepa slika. Drugo šta bih mogao da kažem? Možda nešto intimno: bila je tamo u školi jedna devojčica, najmlađa, ili među najmlađima. Bila je ćerka poznatih i proslavljenih jugoslovenskih glumaca, što je bilo značajno i interesantno, znala je bolje i od Dude Timotijevića, našeg profesora istorije filma, sve svetske filmske glumce, u kojim su filmovima igrali, glavne uloge, ko su im bili partneri. Bila je prava filmska enciklopedija. Pored toga, što je još značajnije, imala je oči kao u mlade srne. Naravno, ja sam je voleo, volim je i danas. Šta bih još mogao da kažem? Ah, da, ja sam u školi imao velike probleme sa rukama. Slušajte, to nije u vezi sa prethodnim sećanjima. Imao sam velikih problema sa rukama, sa gestikulisanjem, kod recitovanja to je još nekako i išlo. Držao sam se dosta mirno. U pantomimi, to kao da je bio i neki kvalitet, ali kad sam igrao uloge, neke odlomke iz raznih komada, tako sam gestikulisao da su partneri morali da se drže malo na odstojanju. Šta je to bilo da sam bio protiv onog zlatnog Hamletovog govora glumcima: ~Ne mlatarajte rukama i ne secite vazduh!” Ja sam se mučio i, da bih se oslobodio te navike, vezivao sam ruke na leđa i tako za vreme proba radio vezanih ruku. Međutim, kad ih odvežem - opet po starom. Ne znam da li je to bilo pitanje temperamenta ili sam se trudio da budem uverljiviji, da mi se više veruje dok nešto govorim, tumačim, ili možda zato što sam imao žarku želju i potrebu da poletim.

200