RTV Teorija i praksa

Nada Bjelogrlič: Ljubo, ako me čuješ, hvala ti mnogo. Ljuba Petrović: Šta će to biti? Dokumentarna emisija, istorijska? (prekid telefonske veze) Vlada Petrić: Ne znam da li si se setila da pozoveš Biku, Ljubinku Radovanović. Sad sam bio kod nje, pre mesec dana. Ona je dolazila u Njujork, ja sam bio u Londonu, ona tamo živi. Kaže mi da je u jedan svoj roman übacila neke scene iz filmske škole. Inače je napisala nekoliko izvanrednih knjiga, neke su ovde prevedene, a sad je napisala jedan vrlo interesantan roman iz svog života, upravo ovde u Beogradu, baš iz tog preioda i za vreme rata, i posle rata kad je došla u našu školu. Mirjana-Beca Samardžić: Ljubinka Radovanović-Bika imala je tu sreću da su joj roditeji obezbedili da dopuni svoje znanje boravkom u inostrantsvu. Imala je i tu sreću da je na dva Desikina filma bila jedan od asistenata. Istovremeno, kad je prešla u Pariz, radila je i sa starim Renoarom, znači imala je jaku podlogu. Međutim, Ijubav je Ijubav. Zaljubila se, udala se, i to se upoznala na Ohridskom jezeru. Udala se za Engleza koji se nije pravio Englez nego je lepo oženio, i sad živi u Londonu, piše knjige o Egiptu, komponuje kantri muziku, putuje po Americi gde je traže zbog komponovanja. Ksenija Jovanović: A šta li je sa Silvijom, Silvijom... Predrag Delibašić: ... Dornikom. Ja sam Silvija Dornika video u Beogradu, on je sada skupštinski prevodilac. Mirjana-Beca Samardzić: To je zanimljivo da su kolege koje nisu produžile profesionalnim stopama kojima su pošle u Filmskoj školi našle veoma ugledna mesta van toga. Radivoje-Lola Đukić: Sećam se, posle jedno tri dana boravka u Filmskoj školi, u onom divnom holu, kamenom, mermernom, gde su bile klupe, gde smo sedeli, ja zapalim cigaretu a Vjekoslav Afrić, naš direktor i profesor mi kaže: „Sta vi to radite?” „Ра, pušim”. „Како pušite pred čas?” - „Ра, ja nisam dete, molim Vas” - kažem ja. A on je inače dolazio kod mene

201