Školski glasnik

Бр. 17.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Стр. 293.

Випшм реалкама је задатак, да се постигне потребаа приирема за штудију на техеичкој великој школн и на уеиверзитету стручнијим и јачим радом у новим језицима, у математици и природшш наукама и да ученику даде цртачку вештину и снрему; а поред тога, наравно, и оне теже, као и друге две деветоразредне гимназије, да постигне заокругљено више образовање и да вишем грађанском сталежу даде научно и технички ваљано образоване чланове. Сем Пруске имају више реажке и Ба денска, Брауншвајг, Олдеабург, Елзас-Лотрингија и Виртембершка. Више реалке у Пруској. Пруска има 33 више реалке које су прилично не подједнако по целој држави распрострте. Највише их има на западу, где само рајнска провинција има 11 овакових школа, а на истоку су ређе па их по еегде и нема као у Померанској и Позену. Садашњи наставни план има ово уређење:

ПРЕДМЕТИ:

VI

V

IV

1 1118 ША

II В НА

,в

! А

Веронаука

3

3

2

2

2

2

2

2

2

Немачки

5

4

4

3

3

Н

4

4

4

Француски

6

6

6

6

о

5

4

4

4

Инглески

—

—

—

5

. 4

4

4

4

4

Историја

1 2

2

2

2

2

1 з

3

3

ГеограФија

2

2

2

1

1

Математика

5

5

6

6

5

5

5

5

5

Јеетаственица

2

2

2

2

2

2

-

—

Физика

—

—

—

—

2

2

3

3

3

Хемија и

1

2

з

з

з

Минералогија

I

Писање

2

2

2

Цртање

—

2

2

2

2

2

2

2

2

Свега недељно:

25

25

28

30

30

30

3®

30

30

Поред овога долази још вежбање, певање и Факултативни предмети као и у реалној гимназији, само што је узето још и линеарно цртање од Ш А до I А. На место латинскога језика овде је дошао Француски језик а где у гимназији почиње с грчким језиком, дошао је инглески језик с већим бројем часова него у реалној гимназији. И немачком и математпци дато је одмах у почетку више часова. У сравнењу с реалном гимназијом нарочито пада у очи, да је физици и хемији одређен већи број часова. У погледу веронауке, немачког, историје и геограФије аостоји сагласност у свима деветоразреднмм вишим школама.

Наставни план више реалке у осталом удешен је тако, да њени нижи и средњи разреди чине једну завршену целину служећи тако реалкама као наставни план. И на вишој реалци заведен је завршни испит после 6. школске године, који је овде потпуно идентичан са завршвим испитом шесторазредних реалака. Да се добије сведоџба зрелости са гимназије потребан је и овде накнадни испит из латинскога и грчкога језика, а накнадним испитом из латинскога језика може се добити сведоџба зрелости са реалне гимназије. Сама сведоџба зрелости са више реалке даје права на штудију из математике и природних наука на универзитету и на испит за више учитељско звање из тих нредмета. У Виртембершкој , која има 6 виших реалака, ове су школе такође са 10 разреда и њихов наставни план одликује се од осталих тиме, што је Француском језику дат врло велики број недељних часова (у I и II. по 8, у Ш. 9, у IV. 7, у У. и VI. по 6, у VII. и VIII. по 5 и у IX. и X. разреду по 4); штоје унето геометриско цртање у 6 виших разреда поред великог броја часова из математике и што је у вишим разредима велики број недељних часова (32—34). Још је уведен и латински као Факултативеи у средњем и вишем течају. У Елзас-Жотарингији постоје више реалке од 1892. године, које су сматране као реалке повећане са 3 годашња курза. Од 1895. године важе сведоџбе зрелости са ових виших реалака као и са пруских виших реалака. Па ипак се наставни планови једне и друге земље не слажу потпуно, и у Елзас-Лотарингији могоше се више реалке сдободније и самосталније развијати јер ове области еемају реалних гимназија, те су више реалке поред гимназија једина деветоразредви школски заводи. Нарочите ирилике захтевале су, да се број недељних часова из немачкога језика повећа на рачун Францускога и инглескога језика, часови цртања повећани су и геограФији дато је више часова. Према овоме наставеи план виших реалака, којих ове области имају три, овако је уређен: