Slovo o Lapovu
вање одраслих особа. Ова крстионица има – резбарије изузетне уметничке вредности, такозвану камену пластику, који представља највиши културни и цивилизацијски домет, достигнуће свог времена, са урезаним натписом [Гоћаппе5 ртезђутег виђ (етроге Ушзвзазсја“о = Јован свештеник у време Вишеслава кнеза. Како се у Венецији сматрало, и како нам сведоче њихови архиви, она се налазила у Венецији „од памтивека“. У једном тренутку је Вишеславова крстионица почела да се везује за хрватску државу, чак су и фалсификована археолошка истраживања 1911. године, где је назначено да крстионица наводно потиче из Нина, из нинске капеле, и крстионица је свечано довезена у Хрватску 1943. године. Чак је и 2000. на прослави 1200 година од крунисања Карла Великог за цара, ова крстионица истакнута на прво место, као најзначајнији археолошки споменик епохе Карла Великог и хрватске материјалне културе.
Хрватски археолози који су вршили ревизију ових ископавања утврдили су још шездесетих година прошлог века да на терену „нема ни трага“ остацима грађевине која је наводно пронађена почетком века, те да је реч о фалсификату, што понавља и хрватски научник Јакшић у својим радовима из 2002. и 2015. године и да не може бити речи о хрватском културном наслеђу, те да као таква, цитирам, треба да се обрише из каталога споменика старохрватске археологије. Уосталом, буквално једини словенски владар који се звао Вишеслав је српски кнез тог имена, који се појављује у другој половини осмог века, савременик Карла Великог, нема таквог владара међу другим _ јужнословенским _— народима. Марко Алексић је овом књигом несумљиво показао да је ово врхунско дело своје епохе, које нема паралелу у читавом словенском свету, део српске материјалне културе и цивилизације.
Да је реч о српском кнезу Вишеславу, и о) сво културном наслеђу, сматрали су још половином деветнаестог века, познати стручњак, Иван Кукуљевић Сакцински, затим Рафаело Катанео као и швајцарски историчар Ернест Алфред Штикелберг.
Наш проф. Ђорђе Јанковић је понудио решење, које у науци још увек није прихваћено, да крстионица потиче из Боке Которске, управо због упадљиве сличности камене пластике са крстионице кнеза Вишеслава са каменом
1
пластиком на рушевинама пркве у Превлаци, крај Тивта. Наиме, украси тордираних стубића са криновима који се савијају у различитим смеровима су једнаки.
У земљама у региону, овај историјски период је злоупотребљен у дневнополитичке сврхе. Историјске неистине и погрешно интерпретирање података, код многих наших суседа се свакодневно намеће преко медија, пре свих у Албанији, Северној Македонији, једним делом у Црној Гори и Федерацији БиХ. Чак се и палата српског владара из Босне код Брезе, данас налази у Федерацији БиХ, а не у Републици Српској, и сам простор око Високог и Брезе у околини Сарајева је данас простор највећег нестручног ископавања у Европи. Тим ископавањима уништени су куАтурни трагови живота Цркве и Срба на овим просторима у осмом веку и раније. А наша јавност данас, уместо да се бави присуством Срба у Босни и Далмацији у седмом и осмом веку, бави се измишљеним пирамидама из Високог.
На нама је да се изборимо за српско културно и цивилизацијско наслеђе на овим просторима и самим тим за очување српског националног бића и идентитета. Књига Марка Алексића, која чврсто стоји на научним основима, поткрепљена савременим археолошким истраживањима и најмодернијом европском научном методологијом, најбољи је показатељ како би требало да извршимо ту мисију.
ДИУ
ПАТИ У И АСТИ
Текст је објављен на порталу Чудо.