Slovo o Lapovu

Дарка – Бајића која је обележила деведесете. Разлог зашто феноменалног Кикија нисам ставио на листу је тај што уз „Заборављене“ ниједна песма са овог албума није постала хит, нити била слушана.

„Неверне бебе 2“ - овај албум Беба обележила је песма „Двоје“ са лепом солажом на клавијатури, и преко 1800 наступа које су Неверне бебе током деведесетих одржале на простору бивше Југославије и тиме постали најтраженији концертни рок састав у Србији. Милан Ђурђевић бриљира на овом албуму, стварајући свој аутентични прогресив рок звук.

„Црна мачка бели мачор“ - реч је о музици за филм Емира Кустурице, коју потписују др Неле Карајлић, Вељко Спаравало и Војислав Аралица, са песмом „Бубамара“ која је обележила филм, Сценарио потписују Гордан Михић и Кустурица и реч је о првој Кустуричиној комедији. Читав албум је такав - песме су лепршаве и шаљиве, и представљају микс ромске музике и фолк рока.

1997. године група Галија издаје албум „Волети, волети“ који није достигао успех ранијих Галијиних албума, али се на том носачу звука нашла песма „Котор“, мегахит, песма која је и дан данас, из мени неразумљивих разлога слушана и популарна, што показује да има известан шмек.

За крај би ваљало поменути и бенд Освајачи, који на два албума, „Крви и лед“ из 1990. и „Сам“ из 1995. имају неколико добрих песама и два велика хита: „Можда то небо зна“ и „С ким чекаш дан“...

И тако долазимо до првог места. Најбољи албум из деведесетих за мене је албум „Један од оних живота“ Ђорђа Балашевића из 1993. године. Уз овај албум Ђоле је објавио свој други роман, истог имена, који говори о Љубави и Рату, о животу у Новом Саду, из угла дивног Ђолета Балашевића, песника и пацифисте. Песме прате роман, а роман је саткан од песама.

Насловна песма је „ја, лузер“. Између осталог, памтим је по споту, који је уклоњен са Уоџ Тиђа, у коме Ђоле вози бицикл у супермаркету међу празним рафовима, (и коју је аутор ових редова недавно отпевао на РТС-у), затим песма са политичком тематиком „Криви смо ми“, као и предивне баладе „Провинцијалка“ и „Посвађана песма“.

Рекли су ми да је дошла из Провинције... стрпавши у кофер снове и амбиције...

О да ми је... да ге још само једном заљубим... опет бих узед костим Вечног Дечака И опет бих, смислио како да продангубим, док она не слети низ ходник студењака...

Обе песме посвећене су Ољи, јединој љубави Ђорђа Балашевића, у коју је Панонски Морнар био романтично заљубљен читав свој живот.

Најлешша песма на овом албуму, и најлешша песма из деведесетих је песма коју и породица Балашевић сматра једном од најлепших Ђолетових песама „Портрет живота мог“:

Мегеџ просипа бокал фосфора, витраж мраза на окну ПР Једне ноћи ко ове, знаће Бог, досликаћу портет живота свог

Силуета се давно назире, неко уздахне, неко зазире... Исто виде, а разно тумаче, ђаво прсте у

фарбу умаче

Праве си боје додала на тај портрет живота мог Таласе плаве, нијансу лаве, вртлоге зеленог... И лила, тамну чежњиву и боју брескве, нежну и срамежљиву... Сетно сиву... непогрешив... Розе нађох међ старим писмима. Модру врпцу међ тешким мислима Украх риђу из пера дроздова, и лаки пуртур из првих гроздова... Узех окер са свеће И драт са свилене машне бепарске Мрку с тамбуре тужних тонова, а динобер са носа кловнова Праве ги боје додала на тај портрет живота мог Таласе плаве... нијансу лаве... вруглоге зеленог. .. „А ни црну, ниси штедела, али без ње би бела „ош избледела... Без црне бела... не би вредела...

У овој песми песник се а бојама, и својом _ лириком, пупаинеај њени објашњава љубав и живот, дајући свакој ствари, свакој појави - боју којом слика портет свог живота. Тако је модра у мислима, сета је сива, чежња је лила, мрка је из тамбуре, окер из славске свеће, први гроздови пурпурни...

Оваква поетика чини ове стихове Ђорђа Балашевића ванвременским, и да могу да зауставим време, зауставио бих га на неком од Ђолетових концерата, где смо у пола гласа, заједно са највећим песником равнице шапутали стихове ове песме.

Такве су биле моје деведесете, идемо дакле у двехиљадите.