Slovo o Lapovu

Слушали смо за вас Стеван Стефановић

ПРИЧА О

ДЕВЕДЕСЕТИМ Други део

За треће место препоручујем најбољи 4 аабум Бајаге и Инструктора „Од

бижутерије до ћилибара“. Бајага је на У овом албуму потпуно сазрео као аутор, више нема питких једноставних рима, песме су сетне, текстови озбиљни, философски и лирика је раскошна. Стих „Од бижутерије до ћилибара“ узет је из песме „још те волим“:

Можда у неком другом животу, препознат мене ко укус вина Па упореди отиске своје, по моме срцу од пластелина Пар стотина година... ни јаве ни сна... У бескрају вечности... где чекам те ја... још те волим.

Те 1996. Бајага је реформисао бенд, што се показало као потпуни погодак. Осим Бајагића, бенд су чинили већ поменути Саша Локнер, најбољи клавијатуриста Србије, Жика Миленковић, аматерски глумац, певач и композитор, бекап вокал, бубњар Чеда Мацура, Мирослав Цветовић на басу, док је гитару свирао Влада Неговановић, који је дуго свирао са Викторијом. Хитови са албума били су и „Иза нас“, песма са најлешпим гитарским солом у читавом опусу Бајагића, коју је у студију одсвирао сам Бајага, затим „Што не може нико, можеш ти“ „Моја је гајба сигурна“.

За друго место ове листе препоручујем албум Здравка Чолића „Кад би моја била“ из 1997. Реч је о деветом студијском албуму најпопуларнијег југословенског певача, издатом после готово осам година паузе.

Данас, са ове временске дистанце ја не могу да објасним срећу коју сам осетио када сам купио касету на чијој је насловници био Чола у белом сакоу. Чола, кога сам се сећао из песама које су ми певали родитељи, је ето, објавио нешто и у „моје време“. У нову 1998. годину ушли смо тако што је у поноћ Здравко Чолић на РТС-у отпевао: „Кад би моја била“. Можда ово није најбоља Чолина песма, али је аутор Горан Бреговић, стари мајстор, _ вокално извукао из Чоле максимум. У једном тренутку је у овој песми Чолић отпевао високо тенорско „Це“. Током историје

југословенског рока, само у две песме певачи достижу ову висину. До дана данашњег, ја нисам чуо да је још неки певач макар покушао да отпева ову песму.

„Детаљ са видео-презентације овог текста

Фото: Сања Станисављевић

Значајно је напоменути да је вокалне аранжмане за све песме, буквално за све, радио сам Здравко Чолић, а аутори музике су били и Бреговић, и Чолић. На албуму је још и Бреговићева “Меланхолија“ " „Тринаест дана“ и песма „Аџ5епста“ која се на овом албуму зове „Табакера“ ,„ и за коју је јако чудан текст написала Марина Туцаковић. На албуму је и песма за коју је Чолић написао музику

- “Седам дана ми траје ноћ само кад ми кажеш љубав“, као и народњак „Мајско сунце“ урађен у два аранжмана са трубама, и онако како се нашао на албуму са хармоником, коју свира најбољи југословенски хармоникаш Кемиш. Критика је јако лоше оценила овај албум, што је мени лично још један доказ да је албум био права ствар.

Сада ћемо направити кратку паузу, пре него што предложим прво место. Исписаћу оно што се у енглеском говорном подрују зове ћопотађје тепЧоп, а што би у преводу на српски значило у част споменути. Реч је, наравно, 0 оним албумима који нису на листи, а било би их лепо поме ;

„Заборављени“ Кики Лесандрић и Пилоти, гитару је одсвирао један од најбољих светских гитариста и уз Точка и Јелића најбољи југословенски гитариста Влатко Стефановски. Песма је написана за култну, истомену серију