Slovo o Lapovu

М МЕМОЕТАМ

Фото: Архива вртића

Ружа Мићаковић је рођена 13.8.1947. године у селу Љуљаци, општина Кнић, као прво дете својих родитеља на које је увек била поносна, што су је школовали и успели да својим тешким радом створе од Руже оно што је касније била: добар човек, марљива, поштена, поседовала скромност, а као директор била мудар и стрпљив васпитач младим колегиницама, особа са визијом како треба да изгледа и којим путем треба да иде наш вртић, борац у остваривању тих постављених циљева.

После завршене основне школе, уписује петогодишњу Учитељску школу у Крагујевцу. Пошто је осам година чекала посао, уписује и завршава Академију за образовање васпитача у Крушевцу. Те давне 1978. године Установа за децу „Полетарац“ имала је два објекта: у Баточини, и у Лапову. У Лапову је као васпитач млађе васпитне групе радила Ружа Мићаковић. Дечаци и девојчице генерације 1972/73. су били прва генерација и тек једна од многих, која је започела своје дружење у вртићу, Они су данас одрасли људи који ће се увек сећати своје васпитачице Руже Мићаковић. Установа је конституисана у самостални објекат под именом „Наша младост" 24. фебруара 1992. Тада је за директора установе постављена Ружа

Мићаковић. Имала је визију каква ова установа треба да буде и стремила је ка томе. ПУ „Наша младост" за то време добија бројна признања. Увек је имала добру сарадњу са локалном самоуправом, родитељи деце у вртићу су је поштовали, а колеге су је уважавале. На месту директора остаје до 2003. године, а потом је радила као главни васпитач координатор. После низа генерација на које је оста-

Фото: Архива вртића

вила траг својим васпитно-образовним радом, изградивши колектив који се под њеним руководством увећао, Ружа Мићаковић 31.8.2005. одлази у пензију. Свој посао, прво васпитача, касније директора обављала је крајње професионално, марљиво, у срцу је имала љубав према свима, имала је урођену отменост.

Велико срце Руже Мићаковић престало је да куца 15.11.2021. Памтићемо је по племенитости и доброти, памтиће је њен супруг Слободан, ћерке Снежана и Тања, колегинице, сарадници, генерације деце...

Након њене смрти остаје нам сећање, као и понос и задовољство што смо је познавали и што је била део наших живота.

Надица Милетић

Фото: Архива вртића