Slovo o Lapovu

музици деведесетих у Србији.

Да би написао студију о Достојевском, Стеван Стефановић је ишчитао 54 библиотечке јединице о животу и делу великана светске књижевности. О његовој биографији и посвећености овој студији, са Студија се састоји од увода ,7 поглавља и закључка. Прво поглавље носи назив „Лостојевски као књижевник“ и поднаслов „, Прича о малом човеку“. У њему нас аутор упознаје са детињством и младошћу Достојевског и околностима које су нагнале Достојевског да се посвети писању. „Записи из мртвог дома“, са поднасловом „Човек, жеђ за слободом“ је друго поглавље ове књиге, О Достојевском као психологу, Стеван Стефановић говори у трећем поглављу под називом „Злочин и казна“ истичући да је овај роман био прекретница у његовом младалачком опредељењу да се бави Достојевским и да је у питању дело којем нема шта да се дода нити одузме. „Злочин и казна“ је оно дело за којим је Стефановић трагао у својим првим читалачким искуствима. О етзистенционализму Достојевског, (Стеван говори у поглављу „Идиот“, а о онтологији Аичности и естетици у петом поглављу „Зли дуси“. Шта представља Сан о слици Клода Лорена и златно доба човечанства сазнали смо у поглављу „Младић“. У последњем поглављу аутор говори о роману „Браћа Карамазови“, паралели или размимоилажењу између Фројда и Достојевског. Поглавље носи поднаслов „Ослободиоци или тамничари човекови; Легенда о Великом Инквизитору.

Јереј Стеван Стефановић који при упознавању одаје утисак културног интелектуалца и одличног свештеника, са интегритетом и харизмом, у моменту када проговори о Достојевском, све наведено удвостручује невероватном благошћу и духовитошћу обојеним поштовањем и Љубављу према Фјодору Михајловичу Достојевском и његовим делима.

Те вечери у Нишу говорио нам је зашто се определио да читаоцима подари виђење Достојевског као богослова, поред већ постојећих приступа: књижевног, филозофског и психолошког. Покушао је да сваку његову мисао протумачи кроз оно што је Достојевски био — човек цркве и хришћанства, православни верник, али је убрзо увидео да је то немогуће, па је студију скратио и прилагодио обичном савременом читаоцу. Кроз Божју мисао Достојевски нас учи, да је сваки човек, ма какав био, сиромашан или богат, наш брат и да је сваки човек икона Христа. Оно што Достојевског издваја од осталих писаца је његово уверење да је сваки човек Личност, јединствена и непоновљива, им да може да се испољи кроз љубав и

слободу. Сваки човек је и добар, и лош, и сваки човек је грешан. Достојевски у својим романима говори о греху и покајању, о страстима и како их превазићи. Др Чиз је навео да је Достојевски у својим делима обрадио 25 различитих психолошких типова личности. То је заиста много, и било је тешко и компликовано у делима обухватити практично целокупно људско постојање. Свој велики таленат и способност имагинације, Достојевски је спојио са својим тешким животним искуством и тако су настала ремек-дела, како руске, тако и светске књижевности. Стеван је истакао да је Достојевски најизвођенији аутор у позоришту иако никада ниједну драму није написао. И даље је актуелан и читан, и даље се полемише о његовој Аичности, пороцима и слабостима. Упркос свим полемисањима, Достојевски је био геније и проповедник слободе коју је на свет донео Господ Исус Христ, спасавајући и ослобађајући нас од смрти.

Аутор студије није имао ниједну циљну трупу док је писао студију. Хтео је да напише научно дело са фуснотама, али и доступно и разумљиво свима. Зато он у свом делу поручује:

"Опростите ми ако сам било где звучао претенциозно, или ако је изгледало као да ова скромна студија, или боље речено оглед о Достојевском покушава да буде свеобухватна. То је једноставно немогуће. Достојевски је у сваком смислу неисцрпан, и нема студије која бар приближно може да одговори овом изазову. Ја сам само желео да покажем да Достојевски може да се третира као богослов, и да на читаоце пренесем свој Аични сусрет са писцем, и своју, ако ћете ми допустити да тако кажем, радост читања Достојевског.

Јошт, хтео сам да велику љубав коју имам према руском писцу поделим са вама, и, ако је то могуће, пренесем на вас."

Добар утисак који је оставио овај програм у нишкој Универзитетској библиотеци „Никола Тесла“, употпунили су директорка Снежана Бојовић и књижевник Бранислав Јанковић својим уводним излагањима, као и Стефан Лазаревић, на РТС-у окаректерисан као најбољи млади песник Балкана, прочитавши одломке из ове изврсне студије којој се периодично враћам, која ме је „натерала“ да прочитам све оно што нисам из опуса Достојевског и коју вам свесрдно препоРузујем- Надам се да ће ме и 2022. обрадовати програмима о којима ћу радо бележити цртице у свом дневнику провинцијског библиотекара, а Стевану Стефановићу желим распричано перо, на радост свих нас које је „Богословље Достојевског“ задивило.