Slovo o Lapovu

података у многим библиотекама у Србији. Електронска презентација Библиотеке „Вук Караџић“ из Алексинца понудила је читаоцима и „гледаоцима“ на интернет платформама и кратак историјат установе из места које се, први пут у крушевачком дефтеру, помиње 1516. године. Међутим, књига, штампани, „папирнати“ извор је незаменљив ресурс приликом информисања о прошлим и будућим данима институције која, међу својим насловима, сабира и бројне чињенице о овом граду. Размишљајући у том правцу, Синиша Голубовић је, у два наслова, понудио суграђанима (и другој стручној и најширој јавности у нашој земљи) значајне податке о „библиотеци кроз време“ како гласи и наслов истоименог документарног филма аутора Програмских активности. Библиотеке „Вук Караџић“ „Алексинац као део библистечкоинформационе делатности и књиге Библиотечки мозаик — нешспричане приче.

Програмске активности Библиотеке „Вук Караџић“ започеле су, по тврдњама аутора, тек након самосталности у односу на Центар за културу и уметност Алексинца, којем је Библиотека у граду припадала од 1991. до 1994. године. У првом поглављу 1Просрамских активности Библиотеке „Вук Караџић“ Алексинац као део библиотечко-информационе делатности Синиша Голубовић је образлажио приступ којим се руководио менаџмент Библиотеке да се упусти у низ пројеката о којима је реч, кроз праћење и бележење дешавања од 2001. до 2015. године, којима је обухваћено више стотина акција за децу, тинејџере и одрасле посетиоце и чланове алексиначке библиотеке „Вук Караџић“. „За потребе простора за реализацију програмских активности било је нужно извршити реорганизацију фондова, њихово прелоцирање..“, а у наставку текста аутор истиче да је поменутим радом створен корисни простор од око 100 м“. Донету одлуку о покретању пројеката од културног значаја за Алексинчане и госте града на Моравици следиле су одредбе о финансирању програма културе и кадровско

јачање установе. Обележја програмских активности Библиотеке, у наведеном периоду, (били) су и лого установе, типски плакат и позивница (у класичној и електронској форми), истиче Синиша Голубовић. Други и трећи део књиге Програмске активности Библиотеке „Вук Караџић“ „Алексинац као део библиотечкоинформационе делатности 'чини списак реализованих програма и својеврсни „фото-албум“, забележених на сусретима писаца, сликара и „радионичара“ са грађанима Алексинца и околине.

Друга књига Синише Голубовића Библистечки мозаик са изазовним поднасловом „неиспричане приче из библиотеке“ потенцира издаваштво библиотеке „Вук Караџић“ из Алексинца наглашавајући радионичарски рад намењен свим грађанима Алексинца и околине. Током 155 година пословања Библиотеке „Вук Караџић“ (1866-2016) из Алексинца, који је седиште истоимене нахије био од 1784. године, написано је мноштво службених извештаја и јубиларних публикација, аутор се одлучио да прикаже три сегмента рада књигохранилишта из једног од рударских центара Србије. Најширу и стручну јавност Голубовић информише о издаваштву Библиотеке и радионичарском раду у последње две деценије од када је Библиотека „Вук Караџић“ самостално правно лице (од 1995. године до данас). Трећи део Библиотечког мозаика — нештричаних прича чине биографије уметника и културних стваралаца, јавних личности из Алексинца, који су се, тих година, дружили са децом и одраслима у просторима Библиотеке и тако уткали себе у културну бројаницу града.

Како Деда Мраз и СОВГЗЗ делују и сарађују у оквиру исте установег За то се побринула професорка српског језика Маја Радоман Цветићанин осмислила пројекте „Српски лако“ и „Читалићи“ које је реализовала у Алексинцу, а у

8) Синита Голубовић, Библиотека кроз време, |Видео снимак) (Алексинац: Библиотека „Вук Караџић“, 2018).

4) Синиша Голубовић, Програмске активности Библиотеке „Вук Караџић“ „Алексинац као део библиотечко-информационе делатности (Нит: Свен, 2020), 13.