Slovo o Lapovu
ПРЕПОРУКА ЗА ЧИТАЊЕ
Ирена Зечевић
ПРОЈЕКТИ АЛЕКСИНАЧКОГ БИБЛИОТЕКАРСТВА
Синиша Голубовић. Програмске активности Библиотеке „Вук Караџић“ Алексинац као део библиотечко-информационе _ делатности. Ниш: Свен, 2020.
Синиша Голубовић. Библистечки мозаик — нештричане приче. Алексинац: Библиотека „Вук Караџић“, 2021.
Посвећени истраживачи културне историје села и града, региона или једне земље, говорећи и пишући о једној установи сведоче и о многим другим. Аутор двеју књига о историји библиотекарства у Алексинцу, Синиша Голубовић, свакако је такав познавалац, не само повести књиге у Алексинцу, него и Аругих културних институција са југа Србије. Библиотека „Вук Караџић“ смештена је у улици која носи име Милоша Обреновића, владара који је, заједно са реформатором српског језика и правописа, утемељио идентитет устаничке Кнежевине Србије. Оно што су Вук и књаз Милош започели наставише, у дане наше, Синиша Голубовић са својим креативним тимом. Сарадници некаДашњег управника библиотеке у Алексинцу, створили су, од 2001. до 2015. године, низ пројеката и других активности које је он бележио с намером да посведочи о континуитету библиотечкоинформационе делатности у Алексинцу и околини. Истовремено, објављена издања су и позив и подстрек осталим културним делатницима у Србији да објаве резултате свог непосредног рада.
У годинама које су претходиле издањима књига Синише Голубовића, о алексиначком библиотекарству објављена су два наслова који се баве историјом књиге у том крају Србије, односно пословањем са штампаним материјалима
у Алексинцу од 2006. до 2016. године. Аутори прве публикације (Миодраг
1) Зоран Стевановић и Златко Павловић, ~, 16 (Алексинац: Библиотека „Вук Караџић“), 2016.
2006-2
2 Добрила Бегенитшић, ПРЕ ОРО У: Синиша Голубовић, Програмске активности Библиотеке П “ Алексинац као део библиотечко-информационе делатности (Ниш: Свен, 2020), 3. идео снимак) (Алексинац: Библиотека „, Зук Караџић“, 2018).
иниша 1 олубовић, Библиотека кроз време,
14
Спирић, Јелена Митровић и Мирослав Видосављевић) хронолошки документују историјске основе „рада са књигом“ од
1866. тодине (оснивање алексиначке Касине — клуба, читаонице и библиотеке) до нашег времена. Хроничари другог издања који говори о поменутој теми, Зоран Стевановић и Златко Павловић, бележе рад библиотеке „Вук Караџић“ „између два јубилеја 2006-2016“', сумирајући пословање алексиначког „рудника књига“ од класичног пословања (рад у читаоницама и са корисницима), до културних програма установе, које је иста организовала од средине прошле деценије до 2016. године.
Синиша Голубовић је, у издању из 2020. године, пружио читаоцима своје књиге својеврсни „времеплов кроз садашњост“. Комплементарност са књигом Зорана Стевановића и Златка Павловића постоји, али су подаци у његовим Програмиким _ активностима _ Библиотеке _ „Вук Караџић“ „Алексинац као део библиотечкоинфермационе делатности употпуњени савременим концептом рада са библиотечком грађом и изворима. Наиме, рад библиотечко-информационих стручњака, поготово у данашњем времену присуства установа културе на интернету, отвара велике могућности да се библиотеке представе на нов и модеран начин, што захтева активан приступ научној и културној стварности у земљи и свету, уз елиминисање пасивног приступа струци. Све ове квалитете поседује Голубовићев „адресар“ _ културних збивања — из алексиначке улице Књаза Милоша 161, што је препознала и Добрила Бегенишић из Народне библиотеке Србије, у предговору његовој књизи. У Библиотеци „Вук Караџић у Алексинцу, истиче Бегенишић, „одржаване су манифестације за све узрасте, а Библиотека се позиционирала као главна установа културе у локалној заједници.“
На сајту Библиотеке, баш на први „клик“, сазнаје се да се каталогизација библиотечке грађе и извора одвија у програмском окружењу СОВ155 који је, данас, доминантан програм за обраду
два јубилеја: Библиотека „Вук Караџић“
» В Јх