Slovo o Lapovu

желели да покажу да њихова буна није само буна против дахија, већ почетак српске револуције, почетак обнављања наше средњовековне краљевине, чији је најбољи симбол, симбол државности, био управо Стефан Првовенчани.

МОДА ПДВ Ив ИУ До. МУШКА

На састанку који је одржан у Орашцу, Карађорђе бива, од стране око три стотине завереника, изабран за вођу устаника. Најпре је место вође понуђено славном хајдучком старешини и харамбаши Станоју Главашу, који је одбио рекавши да као хајјук не може предводити кнезове. Затим је место вође устанка понуђено Теодосију Марићевићу, орашачком кнезу, који је одбио образложивши да он као кнез не може да предводи хајдуке. Карађорђе је изабран као алтернативно решење, као решење које садржи у себи оба света и хајдучки и домаћински (у тренутку избијања буне, Карађорђе је имао 3000 коза). Осим тога, кнезови су знали да ако буна не успе, да ће вођа буне бити први погубљен.

Карађорђе наређује да се најпре запале турски ханови. Ханови су биле врста турске управе по селима и њих је било у Србији око шест стотина. Ханови су паљени ноћу, да се ватре даље виде и тако је подизан морал у устаничкој војсци и народу. Већ у марту дахије бивају до ногу потучене, а Турци заробљени у градовима.

У Остружници се организује прва ску-

пштина устаника, шестог маја, на Ђурђевдан. Ово представља зачетак парламентаризма и демократије у Србији.

Иако га каснија историографија у време Обреновића или током комунистичке диктатуре приказује као тоталитарног војног заповедника, Карађорђе већ 1805. године формира Правутељствујући совјет и пребацује власт на Совјет, односно владу и скупштину, у немогућим условима, у условима рата и сталних војних сукоба. Председник прве владе у слободној Србији, био је наравно, свештеник, прота Матија Ненадовић — овога се сетите, када негде прочитате да Црква не би требало да се меша у политику.

Влада је имала шест министара, за просвету Доситеја Обрадовића, који ускоро, опет у условима рата отвара и Велику школу, зачетак Београдског универзитета. Формирана су и министарства за: војску, правду, финасије, унутрашње и спољне послове. Једном речју, формиране су институције. Организују се и војне управе, које су биле независне од Аржавних, као и данашњим језиком речено, локалне самоуправе - састављају се на локалном нивоу магистрати на челу са кнезовима, који су у пракси имали извршну и судску власт. Свака нахија имала је и војводу, који је био војни заповедник.

Карађорђе је извојевао неке славне победе не само над дахијама, јаничарима, већ и над регуларном војском турске царевине. Свакако су најславније од њих битке на Мишару и на Иванковцу. У Бици на Мишару Вожа је извео изузетан војни маневар, ископавши шанчеве и сакривши коњицу. Сам је био у рововима, бодрећи војнике, а са крила српску коњицу је предводио поп Лука Лазаревић (опет свештеник). У турској војсци било је и пар стотина француских коњаника које је Наполеон по уговору био обавезан да проследи савезничкој, турској војсци. Забележено је да је у једном интервјуу који је Наполеон дао за престижни француски часопис, на питање новинара да прокоментарише како се осећа као највећи војсковођа данашњице, Наполеон рекао, парафразирам: да слава највећег светског војсковође не припада њему, већ српском вожду Карађорђу који је са својим сељацима, дрвеним, трешњиним топовима девет година одолевао налетима турске царске војске.

На Иванковцу Карађорђе је, такође,

извео маневар којим је поделио војску на