Slovo o Lapovu

мраку по запуштеним врзинама око старог турског гробља. Присетила се мразних ноћи посутих звездама, бли-

ставог месеца који виси над улицама и крововима клизећи тихо низ стрму страну шумовитог пропланка. Присетила се свих оних вечери неизговорених речи и безбрижних немира који више никада неће доћи.

Пискави гласови разигране дечурлије тргли су је из магновења. Прешла је шаком преко лица као да скида маглени вео са њега, болно је уздахнула, укључила навигацију и уз шкрипу гума упутила се према тајанственом брду Гвоздењак. Са дозом благе нелагоде убрзо је скренула са главне улице обасјане неонским рекламама у попречну која је водила ка излазу из вароши и даље према селу. Како су са видика полако нестајала светла града, тако је пут постајао све ужи, таман толико да се могу мимоићи аутомобил и бицикл. Игноришући нове околности, мрак и непознавање терена, Хелена је стисла папучицу за гас јурећи вијугавим блатњавим друмом. Само што је прешла мост преко потока, пењући се ка Гвоздењаку кроз прозор је угледала високу капију од кованог гвожђа са спиралним мотивима између шипки и шиљастим завршецима, која је крила нову кућу слабо осветљену, окружену претећим црним боровима. Занесена необичном грађевином није на време приметила лелујаву прилику обавијену мраком како прелази улицу. Снажно је стисла кочницу. Шкрипа гума, чинило јој се, чула се до саме вароши.

Тело непознатог мушкарца непомично је лежало на асфалту. Његова мало дужа плава коса била је уваљана у блато. Унезверена, почела је да дозива помоћ. Убрзо се крај ње створио неки старац избораног лица и грубог гласа и нека млађа жена која је панично позвала хитну. Намештајући левом руком шајкачу, старац је клекнуо поред човека који није давао знаке живота, покушавајући да му помогне. Након неколико минута стигла је и хитна помоћ. Брзо су несрећног човека унели у возило стављајући га на апарате. Уз непријатни звук сирене, амбулантна кола муњевито су се удаљила са места несреће јурећи према граду. За то време благи пролећни ветар је плесао провлачећи се између моћних грана црних борова. Његову језиву музику прекиде истрошен глас старца који онако више за себе рече:

- Од покојног Бакића сина си ударила. Није га дуго било у вароши. Мали је био одличан фудбалер. Немци су га обожавали. Ево већ два дана су били у овој кући преко пута. Чула се музика и весеље.

Славили су неку матуру. Ниси ти крива, дете, пијанчили су дан и ноћ. Скамењеног лица, Хелена је гледала у избораног старца који гласно добаци комшији да је мали Бакоња фудбалер ударен колима и да се можда неће извући.

„Пупак Балкана"

(Лапово, 2020)

Карло Астрахан (1973, Вгезсја, Италија) књижевник, есејиста, новинар, дугогодишњи _ уредник _ књижевног програма у Библиотеци „Милутин Бојић“, у Београду. Из тог периода датирају његови, веома запажени, ауторски пројекти и редовни програми библиотеке: „Чајанка у 7 код Бојића“, „Бојићев поетски кутак“, „Библиотека у облацима“ и „Разговор са песником“. Почетком 2017. године приређује, и зборник „Бојићев поетски кутак“, који библиотека објављује. Аутор је и уредник онлајн програма „Разговор с писцем“ Библиотеке „Веселин Маслеша из Лакташа. Аутор је и уредник редовног онлајн програма „Дијалози о култури“ " Библиотеке „Димитрије Туцовић“ из Лазаревца. Био је уредник у „Књижевној речи“ и часопису „Култ“, сада је уредник у „Фокус вестима“ . Идејни је творац Уметничке асоцијације „Клуб 9“ (2003) која је извршила огроман утицај на све потоње уметничке асоцијације мултимедијалног карактера. Такође, оснивач је и селектор традиционалне Вајарске колоније за студенте Факултета ликовних и примењених уметности, у Пролом Бањи, Сокобањи и Луковској Бањи. Већ десет година је председник Управог одбора Удужења уметника Србије. Његов први роман, Пагашка књижара (2009, Его Стапн, Београд) доживео је три издања. Новелу Пустоловине Стефана Хајдина (2018) објављује за Народну библиотеку Зворник, а три године касније и новелу „Дневник _Ходочасника, у коиздаваштву Народне библиотеке Зворник и ИК „Либерланд“, Београд – чији је власник и директор. Карло Астрахан остварио је огроман идејни и стваралачки утицај на српској уметничкој сцени, како идејно, тако и окупљајући и представљајући најеминентнија имена српске културе у првим деценијама 21. века. Нарочит допринос дао је представљању и афирмисању младих талентованих аутора. Награду за најбољег уредника књижевног програма у Београду (Палилула) добио је 2018. године, а његова издавачка кућа „Либерланд“ добија Награду „Радоје Домановић“ за књигу сатиричних прича Вање Булића Рупе у глави 2020. године. Живи и ради у Београду.