Slovo o Lapovu
Ивана Гавриловић Миладиновић
СЕОСКА БИБЛИОТЕКА У БАДЊЕВЦУ
П део
53 У Бадњевцу се прешло на сређивање и 5 уписивање књига у мају... Отуда су резу(О дтати јако лоши а сачињени програм 25 неће моћи да се реализује." Стална смена 5 радника, неорганизовано радно време и с недостатак стучног кадра у огранцима, Б- негативно су се одразиле у реализацији == програма о раду. 5 Од 1973. до 1992. године огранак ради 65 половину радног времена, од 1992. до 5 1995. повремено, због тешке ситуације у 5 земљи и рата на територији Хрватске, г5 радница је била на плаћеном одсуству. Потешкоће у раду проналазимо све до 8 1978, године. У недостатку радника књиге издаје управник Дома културе при месној заједници, а радно време огранка прилагођава се према радним обавезама управника. (Огранак ради три пута недељно по седам сати. Од новембра 1975. до краја 1976. године, огранак у Бадњевцу не ради, јер нема радника. Године 1977. извршена је примопредаја Аужности између Небојше Мораче и Слободана Бабића. Слободан Бабић ради половину радног времена на месту књижничара у огранку. Огранак тада добија своју инвентарну књигу, књиге се уредно слажу на полицама, фонд броји 1991 примерак, углавном белетристике. Слободан Бабић 1979. године одлази на одслужење војног рока, до његовог повратка у огранку ради Новица Вујичић, На месту књижничара у Бадњевцу Слободан Бабић остаје до децембра 1981. године, када прелази у централно одељење у Баточини. У огранку се потом смењују Биљана Ристић, Јелица Лазић, која је само у испомоћи, а затим радници основне школе, раднице Месне зајеАнице, до доласка Гордане Братковић, децембра 1985. године, која је читав свој радни век провела у Бадњевцу. Све до 1995. године Гордана Братковић ради пола радног времена, а потом сваког радног дана од 7:30 до 15 часова. Гордана Братковић је 2021. године добила звање самосталног књижничара, а уручена јој је „Септембарска награда" за године труда
и рада у огранку.
14
Ако бисмо посматрали број корисника од 1965. до краја 2020. године могли бисмо да уочимо, да је у години оснивања било 130 корисника, док се број корисника већ у следећој години преполовио. Број корисника је постепено растао, па 1977. године извештај о раду бележи 237 корисника, иако је огранак у тој години ради повремено. Број корисника 1986. године био је 234, а огранак ради половину радног времена. Број корисника је у опадању све до 1992. године, када запажамо раст броја корисника 177, а тренд раста ће се наставити до 1997. године када их је било највише - 251 корисник.
У последњих двадесет година број корисника опада због великог броја информација које су свима доступне путем интернета. Највећи број корисника (167) забележен је у 2001. години, а најмањи (50) корисника у 2007. години. Бадњевац по последњем извештају има 65 корисника. До смањења броја корисника у току прошле године је дошло због реконструкције основне школе, па су ученици нижих разреда похађали наставу у Жировници, а ученици виших разреда у основној школи у Баточини. Ако посматрамо статистичке извештаје од оснивања до данас, можемо да закључимо да се број корисника троструко смањио. Охрабрује нас чињеница, да школу у Бадњевцу данас похађа више од сто ученика, па ће у складу са тим и број корисника бити повећан.
Структура корисника у Бадњевцу није се драстично мењала од оснивања огранка до данас. Највећи број корисника су чинили ученици основне школе (деца до 14 година, према старој статистици), потом ученици средње школе, запослени службеници и пољопривредници, док је број осталих категорија корисника био готово занемарљив. У последњим годинама бележимо повећање броја корисника у категорији пензионера и предшколаца, док је број корисника у категоријама ученика основне и средње школе највећи. У складу са структуром корисника, данас се највише чита домаћа и страна књижевност, као и дечија књижевност. Некада су се читале књиге из области науке и технике, пољопривреде, спорта и марксизма, што је каракеристично за сеоско подручје у коме се огранак налази.
Фонд се увећавао сваке године, осим