Slovo o Lapovu

1966. године, када није било набавке и 1976. године, када огранак није радио. Године 1972. књижни фонд је сређен према МКД систему, по стручном и именском каталогу. По УДК систему књиге су сложене 1977. године, када је формирана прва инвентарна књига. Највећи проблем представљао је несређен простор, недостатак полица, како би књиге биле правилно распоређене. Фонд књига у огранку је 1974. године повећан за 198 књига, јер је тада први пут посећен Међународни сајам књига. Највише књига 515 примерака, огранак је добио на поклон од различитих дародаваца 1977. године, а 1986. године набављено је 360 књига.

У периоду од 1992 до 1995. године, Библиотека је ушла у састав Културног центра „Доситеј Обрадовић", па се новац из буџета улагао у културне догађаје, али набавке књига за централно одељење и огранке није било.

У последњих двадесет година највише је набављено 2015. године 383 књиге. За кориснике огранка на селу, јако је важна набавка актуелних издања, у складу са њиховим интересовањем. Приметили смо да у годинама када је било више средстава за набавку књига, број корисника је био повећан. Када књиге привлаче пажњу корисника и стално круже од корисника до корисника, знамо да смо направили добар избор.

Старе и похабане књиге су расходоване у појединим годинама, јер се строго водило рачуна о очувању фонда. Највише расходованих књига 236 било је у 2018. години.

Огранак је од оснивања добијао дневну штампу: Политику, Фронт п Ревију за село, НИН, Светлост, Село, као и часопис Вегела свеска, који је намењен деци. Од 1985. до 1993. године корисници су поред књига могли да позајме и штампу, што се према статистичким извештајима био један значајан вид услуга, који је огранак пружао корисницима. Број новина и часописа у огранку зависио је од финансијских могућности оснивача и био различит из године у годину. У годишњим извештајима проналазимо и податак да су новине набављане 2000. и 2001. године, после тога набавка дневне штампе вршена је искључиво за центраАно одељење у Баточини.

Чланарина у огранку је од оснивања до 2000. године била бесплатна, јер је

основни циљ, да се што већи број мештана заинтересује за књигу. Од 2017. године чланарина за предшколце, пензионере (старије од 70 година), лица са инвалидитетом и примаоце социјалне помоћи је бесплатна.

Од 2001. године формира се завичајна збирка, која данас броји 29 књига (завичајних аутора из Бадњевца и околине Баточине) и 4 серијске публикације. Огранак поседује осам примерака Сртке књижевне задруге издатих између 1889. и 1898. године, поклон учитељског пара у пензији Настасије-Руже и Војислава Ђорђевића основној школи у Бадњевцу. На свим књигама уочавамо печат учитељског пара, штамбиљ Народне књижнице и читаонице у Бадњевцу из 1950. године, где је руком написан број под којим су књиге заведене у књизи инвентара и печат књижнице из 1963. године испод кога се налази исти инвентарни број.

Правилником о раду регулише се однос књижничара према корисницима, књижном фонду и задацима које треба да обави. Посебно је важно да са корисницима књижничар разговара о прочитаним публикацијама и да им препоручује књиге. Књижничар је осамдесетих година прошлог века био дужан да организује _ културно-забавни _ живот места, аматерску делатност, приказивање филма, рад разних група и секција, приредбе и игранке и помаже у спровођењу акције „Сусрети села." Пошто је у огранку посао књижничара увек обављао један радник, сва одговорност била је на њему. Он је представљао читаву установу и био стуб културе у селу. Огранак у Бадњевцу, од свог настанка, па до данас није имао читаоницу.

Ново време и технолошки напредак донели су нове захтеве корисника: радионице за децу различитог узраста, организацију културних догађаја на селу, промоцију књига, предавања, трибине и продајне изложбе.

Врата библиотеке су отворена свима, без обзира на узраст, пол и образовање. Формирањем интернет кутка огранак је задовољио потребе нових генерација корисника и информатички описменио већи број старијих корисника. Посао библиотекара није више само да чува и обрађује књиге, већ да буде медијатор између књиге и корисника и свих других извора знања.

(наставиће се)