Slovo o Lapovu

Марко Станојевић

ЉУБОМИР ЈОВАНОВИЋ (1861 – 1945)

Љубомир Јовановић једна је од значаса јних личности не само Лапова, већ и У Краљевине Србије у последњим деценијама ХТХ и у другој половини ХХ века. Родио се у Лапову 1861. године у = трговачкој породици. Отац му је био Ранко Јовановић, један од најбогатијих Лаповаца и члан Радикалне странке. Бавио се пољопривредном произвоАњом, трговао је житом, стоком, а посе(7 довао је дућан и механу. Поред тога, давао је новац под интерес и када сељаци не би имали новца да му врате, тужио би их и присвајао би њихову имовину. Као једна од најмоћнијих особа био је Аугого-дишњи _ председник општине Лапово.

Љубомир Јовановић, био је супротност свога оца. Као школован човек борио се за права сељака. Похађао је од 1879. до 1882. године Земљоделскошумарску школу у Пожаревцу, а затим и Мађарску земаљску академију у Алтенбургу. Био је рачунополагач ' у суду општине Лапово 1888/89. године. Као председник општине Лапово у периоду 1891. до 1893. године са још 15 мештана најзаслужнији је што је Лапово Указом краља Александра

ЦИ

Обреновића проглашено за варо. ' .

Заједно са још неколико угледних

мештана, 3. априла 1899. године

основао је прву Земљорадничку задругу у Лапову и постао њен први пред-

седник. Задруга ће радити све до 1941. године. Био је један од оснивача и први председник Аграрне банке у Београду.

Министар народне привреде одредио га је 1902. године за контролора за откуп свилених мехурака, на станици Лапово.У Лапову ће 1903. године бити основано Прво српско акционарско Аруштво са основном делатношћу

набавке свилених буба и снабдевања произвођача семеном за производњу свилених буба.

Као члан Радикалне странке оставио је дубоки траг на политичкој сцени Србије. У више наврата био је посланик у Народној скупштини Краљевине Србије. Првог октобра 1906. године изабран је за првог потпредседника Народне скупштине, а два пута (1907. и 1908) био је биран за председника Народне скупштине. Године 1907. поново је биран за председника општине Лапово, а од 1907. до 1912. радио је у Окружном начелству у Крагујевцу. ·

На месту народног посланика дочекао је Први светски рат. Цео тај трагични период за српски народ описао је у дневнику који се данас чува у Историјском архиву Шумадије у Крагујевцу. Овај дневник је нарочито важан, јер описује повлачење кроз Србију, Црну Гори и Албанију, али и живот у емиграцији српске политичке елите. По позиву владе, народни посланици

Прва страница дневника Љубомира Јовановића

Фото: Историјски архив Шумадије

1) Рачунополагач је лице непосредно, одговорно за организацију и руковођење финансијским и материјалним

пословањем у органу управе 2) Можда на другом месту