Slovo o Lapovu

Осим из града домаћина, међу учесницима су били и излагачи из Београда, Обреновца, Јагодине, Новог Сада, Лазаревца, Краљева, Бачке Паланке, Вуковара, Цеља, Пљеваља, Никшића,Чрномеља, Сиска, Сарајева, Битоља, Струмице и Кочана. Предавач по позиву је била Дуња Холцер из Народне књижнице „Владо Готовац“ из Сиска, а у радном председништву су учествовале Драгана Марковић, Слађана Сјеклоћа и Бојана Јоксимовић. Мноштво занимљивих тема о богатству фондова, дигитализацији и дигиталним колекцијама, читалачкој писмености, очувању и промоцији културне баштине кроз сарадњу локалне заједнице и улози баштинских институција у том процесу могло се чути кроз предавања груписана у 6 сесија:

- Дигитално доба у баштинским установама - Културна баштина, промоција и очување

- Улогабаштинских институција

- Библиотеке, архиви и музеји као посредници, креатори и партнери у подизању

културолошке свести и разумевања заједнице - Сарадња између баштинских установа – библиотека, архива и музеја

- Библиотеке и образовање.

Најзаступљенији су били радови о пословању многих јавних и регионалних библиотека, а највећи број презентација је био у вези са питањем како богату културну баштину „усмерити“ ка дигиталним колекцијама баштинских установа културе. Сви учесници, од Цетиња до Кочана, једнодушни су у закључцима да, појединачне презентације које су изложили, могу да буду значајне и као промоција локалне, али и европске и светске културне баштине.

Сва излагања била су пропраћена питањима и дискусијом, у коју су се, осим радног председништва, укључивали и учесници Конференције.

У сарадњи са Удружењем библиотекара Црне Горе, којом је модерирала председница Удружења, Јасмина Бајо, у оквиру конференције одржана је и панел дискусија на тему: „(Рејконструкција улоге савременог библиотекара/ке: изазови и (успјешне) праксе“. УЗ констатацију да је значај оваквих скупова вишеструк и да треба да настави свој континуитет, будући да су библиотеке, архиви и музеји неизбежан сегмент успешности формалног образовног процеса и чинилац развоја савременог друштва 21. века, њихова сарадња, повезаност и заједничко деловање доприносе културној мапи света. Примена модерних услуга, иновативности, пласирање савремених сервиса, одразили би се на ширење корисничке популације. Закључцима и препорукама са Конференције, уз доделу сертификата свим учесницима, завршен је радни део стручног скупа. Домаћини конференције изразили су задовољство бројем текстова и изложених презентација, јер је одговорено на основну тему овогодишњег стручног сусрета, а наговештена су и нова окупљања у организацији Националне библиотеке „Бурђе Црнојевић“. Сарадња библиотека, архива и музеја јесте једно од темељних начела савремене културне праксе и зато је важно да се ова окупљања наставе и у годинама које следе. Библиотеке својим ресурсима, каталогизацијом грађе и извора и њиховом правовременом и адекватном заштитом, уз музеје и архиве јесу јака спона између корисника услуга и заједнице у којој живи и ради. Након завршетка конференције у њеном званичном делу организатори су се потрудили да свим учесницима приреде пријатан боравак на Цетињу и презентују део културно-историјских знаменитости града: Дворац краља Николе, Манастирску ризницу и Владин дом. Сви представљени радови биће објављени у зборнику, чије је штампање планирано у току ове календарскегодине .