Slovo o Lapovu

НА КОРЗОУ КРОЗ ВЕКОВЕ

Јелица Грегановић

ПУПАК

Тамо се није ишло тек тако. Морао је да постоји добар разлог, мада је било много боље ако је разлога било више, кад се већ иде да се поради што се више може. Зато су припреме вршене неколико дана.

Наравно, почињало је дискусијом, чија основна тема је била дилема да ли да се иде или не, да ли би то потребно могло да се одради и без одласка или је лично присуство неопходно. Стране које су узимале учешће у дебати су били Бака и Деда. Од ујутру до увече су износили аргументе за или против, врло темељно образлажући обе опције. Разговор на ту тему се водио и током оброка. Тада су углавном користили глаголе и заменице. Сестра и ја смо збуњено жвакале, пратећи разговор као партију пинг-понга, покушавајући да схватимо о чему се ту заправо ради и ко ће куда, зашто, можда, да ли ипак и када да иде. Сваки покушај да сазнамо о чему је реч, био би прекинут строгим: »Није то за децу, поједите, па напоље на играње«. Јасно да је то само доприносило нашој додатној радозналости, због чега су нам уши расле за два броја у покушају да ухватимо неку реч између редова, и откријемо која мистерија је на делу. Додуше, узалуд. Њих двоје су могли да држе курс конспирације тајним службама.

Када је позитивна одлука, наравно после бар два преспављивања као неопходна услова за испуњавање критеријума зрелости и поузданости, била донесена, Бака и Деда су прелазили на оперативно разрађивање плана. То је значило да је Деда пажљиво отцепио лист папира из неке од наших до краја неискоришћених свезака, пресавио га на пола, руком одмакао миље на столу, зашиљио оловку и позвао своју бољу половину да му се придружи. Бака је, у то име, рукама загладила одећу на себи, поправила фризуру, уздахнула и села. Следило је таксативно записивање задатака, који се морају обавити када се тамо оде. Сестра и ја смо и даље биле ускраћене за основне, тако интригантне, информације. Деда је писао ситним, извежбаним рукописом, дисциплиновано и тако равно дамуни

12

линије, ни квадратићи, на поменутом папиру, заправо, нису биле потребни. Уосталом, није џабе свој век провео као строги, чак можда и престроги, учитељ и директор сеоске школе. Код њега је све морало да буде под конац. То су пратиле и проверавале очи које су севале сјајем и бојом очију љутитих гусана. Уз давање сопственог примера, који је Дедина слова чинио јасним, нагнутим под истим углом, сигурним у сваком њиховом кораку. Бака је, са друге стране стола, будно пратила писање. Пензионисана учитељица је, сваког трена, била спремна да прискочи и исправи могућу грешку, чак иако јој је било јасно да је немогуће да је Деда направи. Повремено је, ипак, Бака спуштала свој танки, смежурани прст, брижљиво негованог нокта, на списак у стварању, али га је брзо повлачила пред Дединим оштрим погледом, којим јој је без речи давао до знања да код њега нема шта да се контролише, а камоли поправља. Завршетак овог процеса је означавао Бакин дубоки уздах, и Дедин куцкај оловком, којим је невидљиву тачку стављао у десни, доњи угао папира, па га пресавијеног стављао у шлајпик. Ова реч је, у дугом међувремену мог одрастања, ишчилила из употребе, а тада, у другој половини прошлог века је означавала новчаник.Никада нисам сазнала одакле је стигла, али за разлику од новчаника који је јасно говорио да у њега иде новац, шлајпик је био крајње мистериозан, јер се није знало шта су шлај, пик или шлајпи.

После тога се одлазило на још једно преспављивање, неопходно да се слегне написано. Трећег дана припрема, Бака је вадила пеглу из ормана, на трпезаријски сто стављала старо, закрпљено ћебе, четири пута пресавијено и на њега дедину кошуљу. Панталоне су, висећим стилом чекале на столици, заједно са сакоом. Лижући кажипрст, Бака је испробавала врелину пегле, чуло се кратко цврчање. Када је кошуља била брижно испеглана, на ред су долазиле панталоне. Кроз прозрачну газу се, под врућином, дизао облак паре, мењајући трпезаријску микро климу у амазонску. Том приликом се и пеглерки драматично сузио поглед на свет, очи су јој се једва назирале иза замагљених наочара. Без обзира на те препреке, Дедине панталоне су ускоро имале