Slovo o Lapovu

Библиотека је успела да корисницима представи и стваралачки опус Милутина Бојића који се не налази у њиховој Библиотеци. Овим активностима дат је смер новом начину очувања и промоцији културне баштине.

Хадија Џигал Кријешторац из библиотеке домаћина преставила је рукописну заоставштину поезије Владислава Веселиновића Тмуше (58 листова у изворном облику), која је дуги низ година била непознаница и за средину из које је потекао. Ангажовањем библиотеке „Вук Караџић" из Пријепоља, уз подршку породице, Музеја књижевности и позоришне уметности из Сарајева и архива, та неправда је исправљена, али је учињен и корак даље: грађа је сада дигитализована и доступна на дигиталној платформи Дигитална библиотека Пријепоље. Све учињено говори у прилог томе да су библиотекари као археолози за рукописе, истраживачи и тумачи документарне, уметничке, естетске вредности текста са циљем проучавања историје писма, историје друштва, појединаца, приватног и друштвеног живота.

Ивана Јаношевић и Александар Поповић из Библиотеке „Влада Аксентијевић" Обреновац, говоре о рукописној грађи која се чува у Завичајном одељењу ове библиотеке у изворном облику, али и као дигитална копија: летописи цркава и школа као и рукописи обреновачких писаца (Витомира Радовановића и Милосава Бојића). Рад се бави и резултатима планираних и предузетих активности на проналажењу те грађе, њеном описивању, заштити, чувању и презентовању. О коришћењу нових медија у популаризацији рукописне грађе Библиотеке ЈУ Сарајево, пише Есме Бајрактаревић Рожман у свом раду под називом „Рукописи Хасана Кикића из фонда завичајне збирке"; Први пројекат дигитализације фонда Завичајног одељења, реализован је 2003. године у сарадњи са Библиотеком „Алија Исаковић" из Градачца. Овим активностима скренута је пажња на специјалне збирке, њихову вредност, олакшано је попуњавање

и комплементирање постојећих збирки, обезбеђена заштита и рестаурација, као и адекватан смештај и лакша доступност.

У прилогу „Рукописна грађа као сведочанство културе“, ауторка Сања Бундало из Библиотеке „Бора Станковић“ описала је рукописну грађу који се чува на полеђинама разгледница. Реч је о некњижној грађи која припада збирци др Јована ХаџиВасиљевића и као таква је документ јавне и породичне историје, чувар записа о времену, људима, догађајима и важна је компонента културе. Поред дигитализације која је реализована, идеје за популаризацију овог фонда, ауторка види и у сарадњи са музејима и архивима кроз издавање репринта вредних јединица.

Рукописи у фондовима библиотека издвојени су у посебне збирке и представљају реткост. Сређивању рукописне грађе претходи проучавање историје личности или

институције од које рукописи потичу. У тексту „Рукописна грађа у фонду Народне библиотеке „Др Душан Радић" у Врњачкој Бањи, аутор Марија Петковић истакла је значај постојања рукописне заоставштине Миодрага Б. Протића и др Душана Радића у фонду библиотеке у процесу проучавања прошлости Врњачке Бање и живота и рада завичајних стваралаца. Кроз одговоран однос према тој врсти грађе и њеним правим вредновањем пружа се могућност научног рада и истраживања новог на основу знања о постојећем.

»Рукописна грађа Петра Пајића у Музеју завичајних писаца Ваљевске библиотеке"Виолете Д. Милошевић даје увид у јединствена документа из ране младости овог значајног српског књижевника који до сада нису објављивани. Реч је о бележници са песмама писаним у време његових гимназиских дана 1953. и 1954. године, писмима и разгледницама као и споменар бележница која садржи личне белешке Петра Пајића и његових школских другова, од којих ће неки касније постати значајне личности. Искуства проистекла током прикупљања материјала за поставку изложбе говоре у прилог томе да обим грађе