Slovo o Lapovu

СТРУЧНИ СКУПОВИ

Душанка Папић, виши дипл. библиотекар дидарартсевата сот

Драгана Петрић, виши дипл. библиотекар БЊ1хамсајподота .сот

Народна библиотека „Вељко Петровић" Бачка Паланка

8. ОКРУГЛИ СТО ЗАВИЧАЈНИХ

БИБЛИОТЕКА

Рукописна грађа у завичајним фондовима библиотека: од аутографа до типоскрипти. Зборник радова (уред. Хадија Џигал Кријешторац). - Библиотека „Вук Караџић" Пријепоље 2023; 158 стр.

Библиотека „Вук Караџић" из Пријепоља 8. јула 2022. године била је домаћин годишњег стручног скупа - Округли сто завичајних одељења библиотека. Скуп се организује у оквиру обележавања Дана Пријепоља, регионалног је карактера и сваке године окупља библиотекаре из Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине са идејом повезивања и сарадње библиотекара завичајних одељења. Тема 8. Округлог стола била је „Рукописна грађа у завичајним фондовима библиотека: од аутографа до типоскрипта“. Тим поводом објављен је и истоимени зборник радова који је уредила Хадија Џигал Кријешторац. Зборник садржи 11 прилога са Округлог стола, чији учесници су били представници различитих типова библиотека из Београда, Сарајева, Крагујевца, Обреновца, Врања, Врњачке Бање, Ваљева, Зрењанина, Пријепоља, Пљеваља и Бијелог Поља.

Аутори су се у својим радовима бавили темом рукописне грађе са различитих аспеката. С обзиром да је реч о грађи која по много чему специфична и оригинална, а њен значај као извора за проучавање различитих завичајних тема неоспоран, њено баштињење у завичајним фондовима библиотека је оно што библиотеке чини посебним и јединственим.

Зборник почиње текстом Душана Нико-

дијевића из Народне библиотеке Србије на тему „Рукописи и завичајни фондови - шта ћемо и како ћемог". Различите институције културе архиви, библиотеке и музеји у својим фондовима сакупљају, чувају и штите између осталог и рукописну грађу. Тај моменат утиче и на проблеме приликом дефинисања статуса и обраде рукописа у поменутим институцијама. Непостојање библиотечких стандарда за обраду ове врсте грађе, подстакли су аутора да представи начин обраде рукописа у Одељењу посебних фондова Народне библиотеке Србије, са освртом на историјат прикупљања грађе и проблемима при обради исте. Такође, он даје кратку анализу стања рукописа у општинским библиотекама у Србији, као и предлоге у вези са начином обраде.

Рад Хатиџе Демировић из ЈУ Библиотеке Сарајево, бави се рукописном књигом као носиоцем културног памћења. Наиме, два раритета примерка Шејх Садије „Ђулистан“ чувају се у фонду ове Библиотеке. Њихова вредност кроз осам векова постојања, очитава се како кроз библиографску вредност примерака, тако и у специфичности израде и опреме раритета, али и садржајне актуелности, савремености и промовисању универзалних вредности.

Следи прилог аутора из Народне библиотеке „Вук Караџић“ из Крагујевца (Гордане Вучковић, Марије Шаренац и Мирка Демића) који су представили ретроспективу најзанимљивијих рукописа који се налазе на Завичајном одељењу. Реч је о рукописној оставштини у виду легата који чувају у свом фонду. Посебан акценат стављен је на рукописну грађу Зарије Д. Вукићевића која се издваја од других по обимности и разноврсности, а доступна је широј публици захваљујући едицији Легатум.

Рукописна заоставштина Милутина Бојића, стручни је рад библиотекара Олге Јечменице и Андрије Сагића из Библиотеке „Милутин Бојић“ из Београда. Уз помоћ партнерских институција, породице Бојић, софтверском и хардверском подршком,