Slovo o Lapovu
не мора бити пресудан, јер и на основу неколико докумената може се доста сазнати. Поред објављених монографских публикација, изазов је пронаћи рукописе и други документациони материјал који даје прилику да се аутору изнова враћамо, посматрамо и анализирамо сваки пут из другог угла.
Зборник закључује рад Ненада Дајића из Градске библиотеке „Жарко Зрењанин“, а односи се на рукописе Тодора Манојловића, који су се нашли на листи приоритета када је донесена одлука о процесу заштите и дигитализације рукописне заоставштине Зрењанинске библиотеке. Пре самог процеса дигитализације, грађа је пописана, каталошки обрађена и објављена у „Каталогу старих и ретких књига" Градске
Данијела Вулићевић
ПЕЊАЊЕ НИЗ СТЕПЕНИЦЕ
ЕТ У издању Издавачке куће „Бесани“ из с Београда ове године је у тиражу од 100 при# мерака у Едицији „Мезанин“ објављен = роман Горице Нежић „Пењање низ степе= нице“. Ова књига посвећена је ауторкиној 7 мајци. = Горица Нежић је рођена у Смедеревској << Паланци 1973. године. Похађала је Основну 02 школу „Светозар Марковић“ у Лапову. Након завршеног школовања на природноматематичком смеру Гимназије „Светозар Марковић“ у Јагодини, дипломирала је на Фармацеутском факултету у Београду. Пре четири године се породично одселила из Лапова у Нови Сад. На задњој корици публикације нашао се коментар једне од најактивнијих читатељки у Лапову Сузане Жугић, лекара по занимању, о првој књизи Горице Нежић: „Једна обична прича подсећа нас да није све тако обично, лишено осећања и потраге за смислом. Горица пише искрено и храбро. Док читаш, клизиш у причу сасвим природно, дишеш и мислиш заједно са ликовима. Ненадано се сећаш неких својих сунчаних јунских дана и неких драгих људи.
народне библиотеке «Жарко Зрењанин".
Текст Зборника на крају доноси и кратак преглед одржаних стручних скупова (учесници и теме) од 2014. до 2022. године.
Хадија Џигал Кријешторац као уредница Зборника, још једном је подсетила на циљ покретања стручног скупа завичајних одељења: повећање видљивости ових фондоваи њихова афирмација, поспешивање истраживачке активности библиотекара завичајних одељења у регији, размене искустава, подстцање стручног и научног начина представљања библиотечких завичајних ресурса. Као резултат тога је и овај Зборник који је нови формат приказивања резултата и закључака скупа кроз објављивање писаних радова изложених на Округлом столу.
Преплављује те мала и сасвим једноставна
радост живљења. У потрази за смислом живота, ова прича, истинита, искрена и емотивна, скида маске стереотипа са наших лица.“
Роман „Пењање низ степенице“ заузеће
место у монографским публикацијама Завичајног фонда Општинске библиотеке „Слово“, а за читаоце нашег листа ево једног одломка: Дан када су јавили да је умро Ђорђе Балашевић био је обичан „ковид дан“, умрли су се претворили у бројеве, тестирани исто, а ја сам помислила да ћемо се привикавати на цифре, две-три хиљаде тамоовамо. Ако је то уопште могућег И било је, све док не закачи неког твог без кога не можеш да замислиш даљи живот, а староснегранице су се померале... Али Ђорђе Балашевић је неко ко „не може да умре“ просто не постоји ништа што би њега убило. Измислили су свашта, и то сам носила у глави као неку нову, безимену боју, коју никако не могу опростити онима који знају само за плаву, црвену, жуту... Шта је знао Ђоле Балашевић о мениг Баш ништа. Чак ни да постојим. Мени се чинило да ме јако добро познаје, много боље од многих па и од мене саме, попут оног: „Знам, и ја сам то мислио, доживео, осећао, али не умем да објасним.“ Запнем на речима али слике се уредно ређају. Ситнице су ме увек добијале или губиле.