Slovo o Lapovu

ДЕЧИЈИ КУТАК

Драга децо,

Уколико желите да објавимо неки ваш литерарни рад, пошаљите га на мејл адресу назначену у импресуму нашег листа. За овај број утиске са првог ходочашћа у виду путописа и песму о својој омиљеној књизи „Прича о змају са Ртња“ коју је лаповачка библиотека објавила 2021, са нама је поделила Ирина Стефановић, ученица другог разреда Основне школе „Јован Јовановић Змај“ у Свилајнцу. Иако Ирина не живи у Лапову, један је од најактивнијих корисника Општинске библиотеке „Слово“. Данијела Вулићевић, уредник

Ирина Стефановић ЗМАЈ СА РТЊА

Црни змај има моћ, спава на злату целу ноћ. Његово благо не сме да се дира, то црног змаја нервира.

До пећине дошао наш храбри Стеван прерушио га вучји чопор један. Покупио злато, доста драгуља,

али не све, кад то виде црни змај викну: Покажи се!

Срео је вука, срео и старца, и једну вилу звану Ружица. Пуно авантура чаробно и бајно, али кажите мени да ли је стварног

ПРВО ХОДОЧАШЋЕ

Ове јесени била сам са мамом у обиласку грчких манастира. Пошли смо аутом до Марковца у шест сати, где је аутобус требало да нас покупи. Успут смо застали у мотелу „Предејане" да се одморимо и поједемо нешто.

Пут до Грчке трајао је целе ноћи. Ја сам један део пута преспавала. У Грчку смо

стигли рано ујутру и упутили се ка Манастиру Светог Јована Руса. Тамо смо преспавали у црквеном конаку. У седам сати ујутру отишли смо на литургију. После литургије аутобусом смо отишли у луку, где нас је чекао трајект. Путовање трајектом било је прелепо. Гледала сам море како се таласа и галебове изнад нас. Први пут сам се возила трајектом. Упутили смо се ка Манастиру Светог Нектарија Егинског на острву Егина. Целивали смо мошти свеца. Водич нам је рекао да, ако прислонимо уво на сандук где су мошти, можемо чути откуцаје срца. Ја мислим да сам их чула. Ту смо упалили свеће и написали имена за молитву на литургији.

После дужег задржавања аутобусом смо отишли у Манастир Пантократора. Тамо смо преспавали у конаку. У собама је било по шест кревета. Ујутру смо били на литургији. Након тога степеницама смо сишли до једног лепог манастира. Не знам му име. Ту смо се сликали. Затим смо отишли у луку где је трајект требало да дође по нас.

Следећа је била Црква Свете Катарине. Водич је рекао да једна икона може за милиметар да отвори очи, ако је молитва јака. Мислим да је наша молитва била јака и да сам ја и то видела. После тога имали смо слободно време за шетњу и разгледање. Трајект је поново дошао по насии возили смо се до Паралије. Тамо смо аутобусом отишли до хотела „Викторија". Преспавали смо у соби 107. Ујутру сам са мајком отишла по гирос. Сликале смо се поред мора. Било је лепо време.

Одатле смо аутобусом пошли у Македонију, а из ње у Србију. Ово је било моје прво ходочашће. Остаће ми у прелепој успомени.

Фото: Стеван Стефановић