Slovo o Lapovu
Марко Станојевић
ОСЛОБОЂЕЊЕ ЛАПОВА У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ
ва Када су у Лапово 27. октобра 1915. године = ушле непријатељске јединице, за мештане је Е- започео један од најтежих периода у исто= рији ове вароши. Целокупан друштвени и 5 привредни живот био је под контролом о окупационих органа, а највећи део становништва није располагао неопходним средствима за живот, пре свега храном.
После пробоја Солунског фронта 15. септембра 1918. године и капитулације Бугарске 29. септембра, српска војска је незадрживо напредовала према централној Србији. Врховна команда немачке војске је озбиљно схватила овај напад српских армија, због чега је одлучила да доведе додатне снаге са Западног фронта у Србију. Немци нису хтели Србију препустили тек тако, без борбе.
Крајем октобра 1918. године, српска војска била је већ спремна, у незадрживом јуришу према Београду. Дринска дивизија је надирала са обе стране пута Крушевац – Крагујевац, који је једини стајао на располагању Алпском корпусу. Генерал Штојбен се плашио да 1 српска армија може да предвоји његову ХГ армију, али и да њене левокрилне трупе одбаци на исток.
Било је очигледно да левокрилна бригада 30. дивизије не може да заустави надирање делова Дринске дивизије, која се кретала путем за Крагујевац, као и висовима, јужно од Крагујевца. Генерал Штојбен наредио је повлачење на положаје, који су се протезали у висини Крагујевца и преко Багрданског теснаца, ка Петровцу на Млави. Циљ је био спречавања распада фронта. Војници Дунавске дивизије ушли су, без борбе, у незаштићену Ћуприју.
Током 26. октобра, настављено је гоњење непријатеља, који је ужурбано одступао. Тог дана ослобођено је Поморавље, све до Лапова, као и Крагујевац. Било је питање дана када ће српске трупе изаћи на Дунав. Трупе, ове дивизије, наставиле су гоњење
10
непријатеља обалама Мораве, идући према северу и штитећи истовремено десни бок своје армије.
Предњи делови средње колоне наставили су напредовање у 8 часова, да би око поднева ушли у Багрдан, без додира са непријатељем. Дунавска дивизија је заједно са Дринском дивизијом наставила кретање левом обалом Велике Мораве правцем Липар – Багрдан – Брзан. Колона је око 21 час стигла у Брзан, у којем је заноћила, док су предњи делови избили на Рогот. Српска војска држала је линију Брзан – Доброводица – Стражевица. Непријатељ је још контролисао Лапово, али су се у даљини дуж железничке пруге све до Велике Плане видели велики димови, из чега је било јасно да је непријатељ у одступању на целој линији.
Непријатељски војници су 27. октобра у раним јутарњим часовима напустили положаје у Роготу, а српска војска је наставила да напредује правцем Лапово – Велика Плана и даље левом обалом Велике Мораве. Када су јединице српске војске дошле до Лапова, непријатељски војници су пружили отпор лаким топовима и митраљезима. Отпор је трајао свега неколико сати. При повлачењу, уништили су мост на Лепеници, ложионицу, локомотиве, станичне уређаје. Српски војници који су наступали из правца Рогота, ушли су у Лапово 27. октобра 1918. године, на исти дан на који су пре три године непријатељски војници окупирали ово место. Народ је истрчао на друм и радосно, цвећем и поклицима поздравио ослободиоце.
Сведочанства о ослобођењу Лапова, оставио нам је Љубомир Јовановић, једна од најзначајнијих личности из Лапова у последњим деценијама ХЛХ и првим деценијама ХХ века. Избегао је са српском војском на Крф и током боравка на овом острву учествовао као народни посланик у доношењу важних одлука за српски народ који је живео у избеглиштву, али и под окупацијом.
На путу ка Лапову од регента Александра Карађорђевића је лично сазнао да је Лапово