Slovo o Lapovu

Ипак свој глумачки зенит достиже као зрео глумац, осамдесетих. Тада је играо Боба у Врућем ветру, уз Љубишу Самарџића, појављује се као епизодиста који држи говор на сахрани учитеља у култном Ко то тамо пева, Ђенку у Маратонцима... Бору Шнајдера у филму Развојни пут Боре Шнајдера, главну улогу у Балкан експресу уз Гагу Николића (култна сцена када одговара да ли је музичар или није), глуми Наума у драми Карађорђева смрт, и Гилета у Сивом дому, доминира као Ахмед у Дому за вешање, што многи сматрају његовом највећом улогом.

Ипак, за мене две најважније, улоге живота, одиграо је захваљујући Бати Стојковићу. Прва је улога подстанара Петра Марка Јаковљевића у филму Балкански шпијун, о којој сам већ говорио. Друга је улога Луке Лабана у филму Професионалац. Ову позоришну представу по драми Душана Ковачевића годинама су у позоришту играли Богдан Диклић и Бата Стојковић. Бора је говорио да је пристао да игра у филму Професионалац само због Бате Стојковића, као својеврсни омаж великом глумцу. У потпуно другој причи поново имамо два човека који кроз личне породичне драме проживљавају политичке потресе који им уништавају породице и њих саме, само што за разлику од Балканског шпијуна у Професионалцу је Бора Тодоровић старији. Улогу директора преузима Лечић, тадашњи министар културе, који у време свог министровања одиграва своје две најбоље улоге у Лавиринту и Професионалцу. Прва три места распоредите сами, било ко од глумаца које сам ставио на прво, друго или треће место се може изротирати са другом двојицом, реч је само о мом посебном, као што сам већ написао, уметничком сензибилитету.

Једноставно, распоредио сам их по снази емоције коју су у мени изазвали и пренелими.

За треће место моје листе филмских глумаца предлажем Зорана Радмиловића. Радован Ш, али и Краљ Иби су најбоље представе одигране уАтељеу 212,а вероватно и најбоље представе одигране икаду Србији. Иначе, Атеље 212 је добио име по апартману број 212 у хотелу Клериџис у Лондону у којој је рођен принц престолонаследник Александар Карађорђевић и која је само за тај дан од стране британске владе проглашена територијом Краљевине Југославије да би се принц родиоу својој земљи.

Радован је одигран 299 пута. Јубиларна 250. представа је снимљена и једина нама данас доступна, а по речима Мире Бањац, та конкретна представа није биламеђу бољима.

Зоран Радмиловић је једноставно бриљирао, био је мајстор импровизације. Готово половина текста представе какву је познајемо била је импровизација 30рана Радмиловића. Умео је да направи импровизацију и да се после пар реченица врати на првобитнитекст.

Последњу, 299. представу играо је видно болестан, те је одмах после представе одвезену болницу.

У неколико наврата било је покушаја да се ова представа врати на репертоар, међутим ти покушаји нису доживели успех. У првом наврату Радована је глумио Воја Брајовић, у другом Бранимир Брстина.

Пошто је у овом тексту углавном реч о филмовима, поменућемо најзначајнија филмска и телевизијска остварења највећег југословенског позоришног глумца, абилоих јеравно 154.

Зоран Радмиловић је глумио у филму Марш на Дрину, одиграо је сличну ролу у филму Мајстори, мајстори, Г орана Марковића, главну улогу у Причама из мајсторске радионице Здравка Шотре, у којима глуми мајстора Животу, капетана Мишу у Више од игре, игра Илију Гарашанина у серији Светозар Марковић, Билија Питона у Маратонцима... Карађоза у Проклетој авлији, докторау Шећерној водици, и мог омиљеног домаћина у серији за децу Приче из Непричаве. Замислите да данас дечију емисију снимају два наша најпопуларнија глумца