Slovo o Lapovu

се, играо је и у филму Заборављени, појавио се у епизоди серије Отворена врата, играо у ТВ адаптацији Лаже и паралаже и ТВ драми Очеви и деца, глумио је у серијама Наша мала редакција, Стижу долари, Бела лађа и Оно као љубав...

На половини ове листе предлажем оног кога су многи видели на првом месту, Данила Бату Стојковића, који је одиграо преко 180 филмских улога, и који је уз Бату Живојиновића и Љубишу Самарџића, човек са највише главних улога у југословенској кинематографији..

Био је мајстор, перфекциониста. Увек најбољи на позоришној сцени.

Када би се десило да неко други од колега глумаца одигра на сету боље од њега, намерно би грешио да би сцена биласнимљена опет.

У Маратонцима, даска којом Павле Вујисић треба да га удари, била је засечена, тако да одмах пукне при најмањем ударцу, међутим Паја је окренуо даску тако да засечен део држи у руци и стварно изломио здрав део даске о леђа Бате Стојковића. Када га је Душко Ковачевић питао зашто је то урадио, Павле Вујисић је одговорио да он двадесет година чека на то да може да без последица удари Бату Стојковића. Да није глумио ни у једном филму, да је био само Илија Чворовић у филму Балкански шпијун, за мене би било довољно да га ставим на ову листу и на ово место.

Ма чак и да није снимио тај филм, већ само последњи део филма у коме испитује под црвеним светлом свог подстанара Јаковљевића, којег глуми Бора Тодоровић, мени би било довољно да га ставим наовулисту.

Такође, за мене је Балкански шпијун уз Подземље, најбољи југословенски филм.

Јако је тешко од 180 филмова издвојити најважније: 1960. игра у филму Два погледа кроз кључаоницу, 1967. са Мијом Алексићем у Боксери иду у рај, игра у филмовима: Дервиш и смрт,

Мајстор и Маргарита, Развојни пут Боре Шнајдера, Национална класа, Лафу срцу, Пас који је волео возове, у Дипломцима он је Душан Бубулеја, он је Дамјан у серији Салаш у Малом Риту, Банетов отац у Грлом у јагоде, Прлетов отацу Повратку отписаних, геј фоторепортер у филму Човек са четири ноге, Баби Папушка у Како сам систематски уништен од стране идиота, Петров отац, окружни судија у Варљивом лету, Јован у Пекићевом Времену чуда, Добривоје у Последњем кругу у Монци, председнику Црном бомбардеру, дедау Подземљу. Кустурица и Душко Ковачевић му дају символичну улогу, Бата Стојковић је у Подземљу деда који враћа сат, за четвртину, за петнаест минута, те је и двадесет година украо целих пет година. Бата Стојковић је Василије у Урнебеснојтрагедији, сајџија у Балканским правилима, Аврам Јакшић у серији Горе доле.

Најбоље улоге одиграо је у позоришној представи Професионалац Душана Ковачевића, у драми Ђенерал Милан Недић, у Шијановим Кототамо пева и Маратонцитрче почасни круг...

На четврто место ове листе поставио сам БоруТодоровића.

Бора потиче из уметничке породице, брат је једне од највећих југословенских глумица Мире Ступице, а отац Срђана Жике Тодоровића.

Бора Тодоровић је остварио преко 130 филмских улога, појавио се у филму Бојана Ступице У мрежи 1957, а своју последњу улогу одиграо је у филму Срђана Драгојевића по сценарију Душка Ковачевића - Свети Георгијеубива аждаху.

Бора је играо у филму Мали човек из 1957, током шездесетих глуми у тридесет филмова и ТВ драма, током седамдесетих у још четрдесет и пет, од којих морам да истакнем: Дипломце, Развојни пут Боре Шнајдера, Сироти мали хрчки, Позориште у кући, Чувар плаже у зимском периоду, игра Гојка Марића у представи Рањени орао, Перу у Госпођи министарки, те Жику у Националној класи.