Slovo o Lapovu

Горан Живковић

ИНИЦИЈАТИВА ЗА ПОДИЗАЊЕ СПОМЕНИКА ПАТРИЈАРХУ ДИМИТРИЈУ

Врлосуретка местау Србији у којима јеу младости службовао као парох будући

српски Патријарх. У Врњачкој Бањи је, на

АПОВЦИ

5 пример, неколико година свештеник био Хранислав Ђорић који је неколико де-

ценија касније и то 1958. године изабран

ЕНИТИ

= за поглавара СПЦ. Лапово је такође имат лочаст да у њему, као капелан свом тасту " проти Луки Радовановићу служи од 1870. до 1873. године будући први српски патријарх после уједињења Срба, Хрвата и Словенаца. У част тога су својевремено општинске власти назвале по њему улицу која иде од Железничке станице Лапово варош и наставља се све доновог пута за Рачу крагујевачку. Патријарх Димитрије је рођен 1846. у кући абаџије Стојана и његове жене Милосаве. Његова мајка јеумрлау 36 години напорно радећи за свог сина и његово школовање. Наиме, тада се ретко које дете школовало, нарочито из сиромашнијих породица у коју је спадала и његова. За Димитрија је забележено у тадашњој пожаревачкој полугимназији да је био најбољи и најсиромашнији ђаку својој генерацији. По завршетку школовања постаје учитељ у Ратковићу и Брзану, а затим после женидбе са свештеничком ћерком Јелицом и пароху Лапову. Међутим, његову породичну срећу је прекинула прерана смрт супруге после

само три године брака и он одлази за

23

Београд поставши прво професор Богословије, а касније и епископ нишки. Наиме, тадашњи Митрополит српски Михаило Јовановић је имао сукоб са краљем Миланом те је под оптужбама био разрешен своје дужности. Тада се под новим митрополитом Теодосијем Мраовићем правиткзв. неканонска јерархија у оквиру које се нашао и будући српски патријарх Димитрије. Међутим, када се митрополит Михаило вратио на свој положај, Димитрије је морао да одступи те је до свог повратка на епископску катедру студирао у Француској књижевност, философију и пољопривредне науке. Још као парох у Лапову он се истакао, заједно са својим тастом протом Луком, у сточарству те су заједно и освајали награде на тадашњим такмичењима. Касније је као епископ препоручивао свештенству да се бави пољопривредом. У народу је био познат као „поп Мита". За њега је интересантно да се залагао за формирање свештеничког удружења у надлежним му епархијама што је логичноако се имау виду да јеон пре него што се завладичио био парохијски свештеник. Такође је записано да се најмање залагао да постане владика 1884. од све тројице кандидата, али ето, баш је он био изабран. У свом извештају Светом архијерејском сабору тих година пише да су се верници надметали ко ће више да помогне при градњи и обнови храмова. После смрти митрополита Михајла постао је прво државни саветник, а затим је изабран за епископа шабачког. Тада је ми-

трополит српски био Инокентије Па-