Službeni list Srpske književne zadruge
СТРАНА 106.
СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА
пеха само у оној средњој (како Махмут показује своје витештво у затвореној авлији пред · кућном чељади), а прва и трећа су пуне незанимљива разметљива причања и самохвалисања; још је прва само варианта позната Кањошева причања, али са куд и камо мање умешности, једрине и оне просте лепоте, које је изобила код ЈБубише.
Са доста успеха је оцртана Синђа, девојка из добре куће, али кињена од свих спада на уличног аброношу, која свакога грди и
ружи, и за којом деца дижу улицом вику. Њу филантроп Ахмет-ага прима под свој кров, брине се о њој, па се побрине да јој и под: својче нађе.
(Остале су личности слабије по оцртавању, не издвајају се много од личности наших осредњих приповедача.
Према наведеном, као и према целокупном утиску, који је на мене учинила збирка Ћоровићева, ја је не могу препоручити, да се у издању Задругину у целини штампа. Без обзира на то, што би она, узета цела, премашила простор који је конкурсом дат, ова би збирка, овако састављена, била незгодна поглавито стога, што у њој и бројно претежу слике сла-
БРОЈ 10.
бије вредности и мањега интереса. Да се остало само на оној Агиној историји, па да је раширена овде онде, колико је најпотребније, ја бих је могао, са ситнијим изменама, без великог размишљања препоручити. Овако бих пре предложио писцу, да од слика Махмуш-бег (0), Ахмет-ага (IV), Чесма, У ноћи, Сусрет, Г1од старост, па донекле и од Синђеи У зиму, покуша створити мању, али чвршћу и једрију целину. Уз те слике, које су где-где често доста далеко једна од друге, можда би требало уметнути још коју, никако већи број, па би се могла добити једна лепа књига.
(Сем тога тако би се одговорило и ономе, што се конкурсом тражи, тј. сви одељци чинили би једну приповетку.
На ситнијим замеркама нисам се задржавао, Мање грешке могле би се и у коректури поправити. Двоје бих ипак имао да на завршетку поменем. У Синђи треба јаче мотивисати љутњу на подсмевку, коју јој чаршија добацује, сцена кад Ахмет гледа ашиковања Фатимина и Омерова чини ми се неприродно наивном.
Јер. Живановић.
>
Одзиви о Задругиним издањима
Загребачка „Ргозојега“ у свом 11. броју од
ове године доноси овај приказ : Српска Књижевна Задруга може се рећи
једна од најмлађих књижевних институција на словенском југу издала је концем прошле године своје коло књига за годину 1909. Ово
коло књига једно је од најбољих између свију лосадањих кола, те се доиста искрено радујемо лијепом напретку ове важне културно-књижевне институције у браће Срба. Између осталих књига ваља Нам напосеб истакнути роман Ива Ћипика „Пауци“ који је и овим најновијим дјелом подао нов доказ јаког приповиједалачког талента и своје индивидуалности. Роман нам црта живот са далматинског села, а у њему имаде много социалнога елемента као и еротичке страсти. У овом је колу изашла трећа свеска „Драматских списа“ Јована Ст. Попорића, која обухваћа пјесникове необјелодањене комедије, а биле су похрањене у библиотеци Матице Српске у Новоме Саду. У тој свесци налазе се слиједеће Поповићеве комедије: Poдољупци, Џандрљив муж или која је добра жена, Судбина једног разума, Симпатија или антипатија или чудновата болест, Превара за превару и Волшебни магарац. Предговор са библиографским датима написао је Јован Скер-
лић. Особито је на част Српској Књижевној За-
друзи, што се одлучила издати сваукупна дјела једнога од најдаровитијих српских пјесника Војислава Ј. Илића, који је на жалост на штету братске књижевности прерано преминуо. Предлањске године издала је Задруга прву књигу његових пјесама, а лањске године године другу. У потоњој књизи налазе се Илићеве сатиричке и политичке пјесме као и његови већи пјесмотвори од којих спомињемо Рибара, Питију, Периклову смрт, Милеву, Аргонауте, На Лемносу, Амор на селу. Надаље је Задруга издала „Милићевићеву књигу“, у којој се налазе одломци из списа покојног Милићевића а уз то налази се студија Јеремије Живановића, „Милићевић као приповедач“, те биографија и библиографија са особитим освртом на Милићевићев етнографски рад, које је написао др Ти-
хомир Ђорђевић. Коначно издала је Задруга
још следеће: Ивана С“ Тургењева „Ловчеви.
записи“ у преводу д-р Јована Максимовина, те дјело Пиетра Орсија „Нова Италија“ у преводу Миодрага Ристића Б.
Загребачки „Заотетете“ у CBOM 4: броју од ове године доноси овај приказ:
Родољупци
Српска је књижевна задруга штампала прошле године трећу свеску драматских списа Јована Ст. Поповића. Ова књига доноси шест
aa
па права л ар вер ананас