Spomenica dvadesetpetogodišnjice srpskih državnih železnica : od 3. septembra 1884 do 3. septembra 1909. god.

11

После закључене железничке конвенције са АустроУгарском, Србија је дакле требала по Берлинском уговору да о року сагради железницу.

Према тој и такој обавези она је дакле требала да приступи одмах претходним пословима. На прво место, требала је Србија да закључи један зајам, који би се имао утрошити на грађење железница. Зббг тог зајма закљу“ чена је следећа конвенција:

М. М. ОБРЕНОВИЋ по милости Божјој и вољи народа Књаз српски

Проглашавамо и објављујемо свима и свакоме, да је народна скупштина решила и да смо ми потврдили и потврђујемо:

Општу конвенцију за постројење прве ерпске жепезноце, која овде следује:

Између г. Мијатовића министра финансија и г, Гудовића министра грађевина у име књажевско-српске владе, с једне стране,

и друштва Генералне Уније (Отоп (впста!) заступљеног Гг-ом Е. Бонтуом преседником управног одбора, који

је своју власт пренео на г. Виконта д Аркура с друге стране.

Уговорено је и утврђено што следује:

Влада српска, желећи да осигура извршење железница предвиђених берлинским уговором и конвенцијом закљученом између Србије и Аустрије 28 марта 1880 г. усвојила је предлог, који јој је учинио г. Бонту, у име поменутог друштва да узме на се;

1. Остварење зајма, којим би се покрили трошкови око грађења пруге Београд— Врања;

2. Грађење исте пруге;

3. Образовање Друштва за експлоатацију ове пруге.

Све то под условима, изложеним у овој конвенцији.

Део 1. ЗАЈАМ лије Стварна сума зајма биће од 70,400.000 динара. У случају ако ова сума не би била довољна да покрије у првом реду радове, које предузимач на се узима.