Spomenica dvadesetpetogodišnjice srpskih državnih železnica : od 3. septembra 1884 do 3. septembra 1909. god.

4 лезницу, те с тога ступи у преговоре са везиром ове царевине. Ну Турци тада нехтедоше у то питање никако улазити већ Књаза сасвим одбише. Кад некако у месецу Августу те године у нашој се Отаџбини појавише некакви Енглези, који почеше мерити по земљи. Кметови известише о томе Књаза, а овај позове Енглезе у Београд. Кад су Енглези дошли Књазу, саопштише му, да су они инжењери једног енглеског друштва, које је од Турске добило концесију за грађење железнице од Београда до Цариграда; о томе показаше и своја пуномоћија. Тада се Књаз Александар наљути, што су то питање Турци свршили без Њега; а кад је он чинио предлоге да железницу са Турском заједно саградимо, они су га онда одбили, — те нареди да се Енглези отерају из наше земље. У „Српским Новинама“ од 20 Септембра 1852. г. бр. 108. наишли смо на ову белешку:

„О гвозденом путу од Београда до Цариграда“

(О овом путу почело се од неког времена много по Европи говорити и писати. Мало не, сваке новине доносе по који чланак о том предмету, али незнамо да ли има што у ствари од овог посла, незнамо ни како мисли наше правитељство у томе смотрењу, али почем се већ-толико о томе говори а ствар се и наше земље тиче, то судимо

да неће згорега бити, да прикупимо мненија, која се о томе непрестано чути дају, па би тако и сами ствар надлежно схватити па и свој суд изрећи могли. Ево за данас саопштавамо, шта француске новине „Јопгла! дез Геђаја“ од 7. ов. м. о. томе предмету пишу.“ (Овде долази у преводу велики чланак о том питању, кога ми овде изостављамо због малог простора ове књижице).

Затим 1864. г. налазимо на наређење Министра Грађевина, којим се наређује да се изврше потребне студије на терену за железницу од севера на југ, која ом просецала Србију. Студије о томе је правио француски инжењер Кизз“) |

Па онда у половини 1967. г. наилазимо у „Српским Новинама“ на белешку из ко које се види да је под ути-

#) Његов извештај штампан је у бр. 10—12. „Срп. Техн. Листа“, за 1900. годину.