Spomenica pedesetogodišnjice Nevesinjskog ustanka 1875-1925

53

побећи и по доласку у Херцеговину узимље видног учешћа у устанку. Са Петром Пецијом је организовао у неколико места Босне и Херцеговине устанке.

Чета Каранова била је састављена од самих младића све нежењених уз то је била добро одевена, наоружана и врло храбра у бојевима. Његовој чети придружио се и Божидар Крецо са својом четом од 300 људи те су заједнички држали добар део фрнта. Крецо је био раније трговац у Бишћу одакле је и родом и на пуцањ Невесињске пушке оставио је све и пошао у бој.

Павла Бабића чета је бројила 250 људи већином бејаше састављена од момака из Трубара, Каменице и Бојаднице, наоружана је била са острагушама,

ова је чета месеца 28 јула потучена под Бањом Луком.

Симо Чавка, са својом четом од 150 људи коју му је поверио командант Деспотовић, имала је задатак увек да буде на предстражама.

Чете Петра Бобића, брата војводе Голуба од 100 момака; затим Стевана Маринковића, чета од 500 Бошњака све добровољаца босанских горштака била је најбоља и најдисциплинованија наоружана са острагушама, храбро се борила.

Чета Фратора Бонавелентура, франциканског калуђера из Ливна у јачини од 150 момака борила се храбро. У овој чети је било Гарибалдиалца и Хрвата, добро обучени и наоружани учинили су много препада на Турке палећи свако село које је насељено Турцима.

Ових 12 чета у Босни, износиле су преко 4.000 момака устаника; а било би их три пут више да су имали оружја које се врло тешко добијало преко Бос. Градишке, које је слато из Београда лађом до Сиска.

Усташи босански, под стратегијском врховном управом стручног човека Петра Мркоњића, и под тактичним предвођењем самих ондашњих вођа заузели бејаху ону равницу која заузимаше трећину Босне, а која бејаше позната под именом Турска Хрватска, како је „Обзор“ називао.

Да би се могло што тачније констатовати право стање народности у оно време у Босни и Хер-