Spomenica pedesetogodišnjice Nevesinjskog ustanka 1875-1925

54

цеговини по „Обзоровом“ писању било је становника 1,385.639 свега:

Православних 580.000

Католика 225.000 Турака 542.000 Цигана 18.000 и Јевреја 3.639

Дизањем устанака Српски народ је много пострадао. По једној статистици год. 1842 православних Срба је било 790.000.

Из ове цифре се да јасно закључити колико је српски народ страдао у Босни и Херцеговини дизањем устаника. Али је тај исти народ остао увек народом чије је ослобођење зависило од његове властите свести и баш зато је та иста свест и донела слободу народу и Срба и Хрвата и Словенаца.

К. Цвијовић.

Битка на Шуматовцу

Из дневника једног добровољца 1876 г.

Да страшна дана; никад га заборавити нећу. Он се дубоко урезао у мојој памети, да га забележим и у овај дневник.

Данашњи дан освануо је невесео. На Алексинцу се опажала нека тешка суморност. Чаршија је била већином затворена, само су још радиле каване, механе, фурунџинице и прчварнице. По кућама сви прозори па и капци позатварани, грађани ишчезли са улица, тек овде онде сретнеш по како бледо лице, измучено дугим очекивањем у неизвесности. У штабу је такође владала

суморност. Момци су ишли на прстима и говорили ша-

патом. Данас је на левој обали Мораве, на житковачким и прћиловачким висовима имала да се бије доста одсудна битка. Наши су гледали да концентришу ту што више војске. Из Великога Шиљеговца дозван је мајор (Стева Велимировић са својим оделењем од преко 3000 људи, да помогне у борби. Одовуд из Алексинца по-