Spomenica pedesetogodišnjice Nevesinjskog ustanka 1875-1925

56

— Рђаво је, води ме ђенералу; али брже, брже.

У тај мах уђе ђенерал у канцеларију. Димитрије му потече:

— Ваше превасходство, долазим с левога крајњега крила од Пруговца. Пруговац је пао. Турци продиру Шуматовцу, Војска мајора Ј. Петровића распрштала се, Са двајестину Црногораца и неколико народних војника покушао сам на своју личну одговорност, да заузмем пруговачки шанац. Заузели смо га, јер Турци још не беху стигли. Тражио сам од мајора Петровића помоћ, па да браним шанац. Он ми потпору не посла, но шта више нареди да напустимо шанац.

Черњајев пољуби Димитрија у чело, обеси му медаљу за храброст и рече:

— Трчите, молим вас, трчите одмах и кажите маjopy Петровићу нека скупља своју војску око Шуматовца; онде где год у близини.

Димитрије одјури.

Черњајев седе, написанеколико речи пасе окрете мени.

— Јашите, јурите све у трку, нађите капетана Сировацког, он је негде око Шуматовца, подајте му ову записку и реците му, и помозите му, да се наши батаљони што одступају од Пруговца задрже и уреде... — Ако немају фишека нека им се разда — додаде Черњајев, кад сам већ излазио на врата.

Потечем. Пролазио сам дуж линије на којој се водила топовска борба. Са Рујевице наши, а са Буимира Турци поздрављали су се гранатима. Наша војска разређена по алексиначким шанчевима и стрељачким рововима, прислоњена уз прсобране, ћутећки је чекала непријатеља.

Да кажем овде коју о размештају наших положаја и шанчева око Алексинца. Алексинац је у дољи. (Са источне стране, откуда су се примицали Турци, заклоњен је Рујевичким висом, који се у северозападном правцу пружа и прави рујевичку косу. На самом вису и дуж целе косе подигнути су алексиначки шанчеви,

батерије и стрељачки ровови. Рујевичку косу у севе-