Spomenica pedesetogodišnjice Nevesinjskog ustanka 1875-1925

роисточном правцу пресеца глоговичка дољача, а одмах иза ње диже се каменити ћувик, прозван шуматовачки вис. На врху овога виса подигнут je шуматовачки шанац. Шуматовачки вис, са северо-источне стране полако се нагиба и од прилике на 300 метара од шанца

опет га пресеца једна омања дољача, иза које се одмах

уздиже шумовита коса, која се зове шуматовачка коса

и која доминира шуматовачким шанцем. На овој коси вије било никаквих наших утврђења. Она се пружа у северо-источном правцу скоро сат места, па се онда спушта у пруговачку дољачу и поток. На самом нагибу, где се ова коса спушта у пруговачку дољачу, подигну“

је и пруговачки шанчић, Наша, Катунска војска, повла-

чећи се пред Турцима, зауставила се на тој коси око пруговачкога шанчића. Овај шанац направљен је само

за то, да у случају потребе заклони одступање наше војске, а не да се брани. Бар није било ништа преду-

зето, да се шанац може бранити. За обрану ту би требало подићи читаву систему шанчева, а тога не беше. И тако, рујевачка коса, шуматовачки виси шумато“ вачка коса могу се сматрати као једна коса, пресечена дољачама на два места, пред шуматовачким шанцем 4 иза шуматовачкога шанца. Шуматовац је удаљен од Алексинца Уз часа, а од Пруговца око "/4 часа. Дакле

Шуматовац је скоро на средини линије повучене од

Алексинца Пруговцу. Наша је војска на десној обали Мораве била разређена од Мораве код Алексинца, па

по Алексиначким шанчевима на рујевичкој коси и ода тле у североисточном правцу на Шуматовцу и Пру-

говцу. Пруговац се може сматрати као крајње лево крило алексиначких положаја, које их везују са по

ложајима св. (Стевана. Тако се са пруговачке стране алексиначка позиција могла напасти с бока, те избећи нападај с фронта, што је за нападача врло згодно, а за нападнутога врло опасно. На целој овој линији од Алексинца до Пруговца могло је бити 15—16 000 наше војске (велики део наше војске борио се данас

на левој обали Мораве око прћиловачких висова). |Тред

овом незнатном силом стајао је Ахмет-Ејуб паша са својим корпусом од 30.000 бораца. Овакав је био ргз-