Spomenica pedesetogodišnjice Nevesinjskog ustanka 1875-1925

ја себе не рачунам баш у најстрашљивије људе, али. кад рекнем да ме је тада обузео неизмеран ужас, онда тиме још нисам све рекао, нити сам исказао сву дубину страоте која ме нападе. Прво силан уздах и оледило, а после ми крв тако појури у главу да сам је чисто чуо како са шумом струји по жилама. Пред очима ми се замагли и ја сам видео само како на сто корака пред нама промичу црвени турски фесови, како севају бајонети, чуо сам час слабије час опет као бура силно оно страшно Алах! Алах! Алах! и чекао сам сваки час да се Турци сјуре у наш шанац, да се борци дочепају за гуше и да сви колико нас је у шанцу изгинемо у овом страшном покољу. Тако изненадно, тако неприправно и тако близу загледати смрти уиочи то мора да је за свакога страшно. Не верујте му ко вам друкчије каже. Час је био крајње критичан. Зло, да су наши војници само за тренут изгубили присуство духа, само за тренут и непријатељ би скакао у наш шанац. Но стара српска срећа поможе, наша посада остаде ладна и мирна. У шанцу се само разлегала команда:: „Картечом, скора ватра... плотуном, скора ватра.“ и ова се команда вршила ванредном тачношћу и обрзином. За један тренут и наш мали шанчић огрезе у диму и пламену и претвори сеу расклокотано вулканско ждрело, које је са чудном жестином и разузданошћу сиктало ватру — и непријатељ престаде трчати. „О, Боже помози“, повикаше сељаци у мојој околини. И још једном: „плотун, картеч, плотун картеч.“ и густи редови непријатоља проломише се; беле черкеске заставе укрстише се, падајући заједно са својим барјактарима. Још једном: „плотун, картеч, плотун картеч..“ и непријатељ се повлачи у шумицу и јаругу, из које је испао. Наш се шанац заори громовитим ура а мене ово ура чисто као да пробуди из неког тешког сна. „Ура“.. први је јуриш срећно одбијен. Ово је било у 3 часа по подне.

За време првог јуриша изненадила ме је ладноћа и присебитост моја два друга, на које сам био наслоњен. Кад су Турци најжешће налетали и скакали

шанцу, као чопор тигрова, ја чух где један од мојих