Srbadija

Св. 4.

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку.

Своја му је кућа, жена и ђеца највеће добро било па сва и једина радост на овај за њега мучени свијет; ова га је радост блажила, и при многим залима разабирала; љети су га планински извори и дебели ладови гојили, а зими голема ватра живот повраћала, а у кругу голе ђеце из једног вагана каша најслађе на гладно срце падала. Све јаде, насилија, неправде и отимање, која је од неки и неки турски зулумћара подносио блажила су га брацке скупштине по сеоцким и манастирским црквама, ђе се смио мирно прекрстити и Богу помолити, ако и није знао никакве друге молитве осим: номози ми Боже и ова божја црква! и даруј ми души спасеније!" Ако херцеговачки народ није у повјестници читао о многобројним задужбинама бивши србски краљева, а не су слушали и слушају од вјешти гуслара (као о манастиру Дечани, које га је дао сазидати с. СтеФан, и Раваницу књаз Лазар) и оци синовима приповиједали кроз дуге зимске ноћи а у свечане дане; и они народ који није имао свога манастира, уздисао је и чезнуо не само, него му се чинило да је дио од Бога изгубио, а у народу,који има манастир,образ изгубио; и сваки би тек онда мирно и задовољно мучене своје руке на ледене прси прекрстио, кад би доживио и видио у својој кнежини сазидан манастир. По моме мњењу, сва је прилика да сви стари манастири поХерцеговини(као и по Црној Гори и Боки Которској) у почетку нијесу били као што треба довршени, осим само сазидана је била најприје црква, и једва једна мала сиромашна кућа за пребивање једнога (или највише два) калуђера, него су после калуђери с њиовом штедњом и народном помоћи—-кад гођ су могли — по нешто приграђивали, као и авлију около манастира доклен су их савршено снабдели нужним ћелијама, појатама, уљоницама и т. д. Абез сумње је, који је манастир боље напредовао у имању и грађевини да се и број калуђера умножавао, и тек онда би један за игумана постануо. Прилика је и то, да почетци грађевине поједини манастира нијесу изискивали готови новаца, но кад народ наумио и прегнуо да га зиђе, зна се по уверавању данас живући људи (и као што и данас раде, кад се цркве по селима граде или понављају) да је на измјенице од сваке куће по једно чељаде мукте дошло, те су најприје искрчили нужну коликоћу камења, начинили и заждили клачину, нанијели пржину, и ушјекли колико је доста греда, кабруча, жиока, атула (као и шљеме ако је за кућу манастирску). Што се пак мајстора тиче, казивали су ми, да је народ вазда искључавао из задруге, о набављању гореназначеног материјала, домаће мајсторе, него су их штеђели за то, да они после тешу камен и да зиђу, а сељани да аргатују. Сваки је

мајстор по једну неђељу дана мукте радио, нешто из дужности спрам сељана а нешто из чисте побожности спрамо оне цркве; намјењујући свој уложени труд: на славу Бога и ове цркве, а пред душом моји мртви и за здравље и напредак живи. У случају да у ономе народу нема домаћи мајстора, принуђени су били набавити из други села, којима није се плаћала надница у стара времена до само два данашња чаршијска гроша (20 новч. аустр. вредн.) осимхране, коју им је село морало на измјенице јутром и вечером доносиги. По многим манастирима над црквеним вратима или над авлинским, видио сам ђе у једном отесаном камену стоји урезано, кад се који манастир саградио или обновио, као н. пр. што пише над црквеним вратима у манастир Дужи у Шуми на следећи начин: Онк? сеат ^К) ОБНТЕЛК ПОКрОВК 11 рЕскт1а Бци со.зида 1ерол\он<\\*к ндстоател % бвстлдЈЕ Д(3чнча соврлтЈол\к Н Прлвосллвннла% ХрИСТАННЛМ ОСОБИТО невес 11411,11 злпоче се грлднтн лгћцлДпрнлл 4. годнштл 1855. нснл\лр 'а Ђ!5ро Ш ^шнча с' л\лнсторил\л слвершисЕ л\'ћцл Новел\врл 4. 1855. Кад би се саградио један нови манастир — као што сам више казао, само се по себи разумије, да би народ гледао да однекуда набави најмање једнога калуђера, доклен би у истој историји неколико ђака к њему послали да се уче, и после који би се закалуђерио, његов би се отац дичио и поносио, па и за најсретнијега у оној инорији сматрао. Тек што би набавили калуђера,као што реко, одма би за тим иарод од своје најдраже воље приложио манастиру од своје домаће стоке овчи и козји брава, краву, вола, коња и т. д. колико би који кадар био, као први ужитак за уздржање калуђера и ђака. Осим овога набаве инороши најнужније ствари за калуђера као н. пр. котлове у чем ће варити, посуђе за воду, и аљине за простирку лежнице. Требало је да дотични владика сваку нову цркву освешта , пред којим се народ обвеже, прво: да ће титори и приложници оног манастира; друго: да ће му свака кућа обичии бир сваке године предавати као и за свако вјенчање, крштење, и све друге молитве установљену цијену исплаћиваги. УХерцеговини је народ давао своме новоме манастиру, по онолико колико су остали народи другим својим манастирима давали, и ево по колико су давали и колико данас народи давају. 1. У име годишњег бира по 10 ока жита или у новцу по 12гроша (данашњи 10 новчића аустр. вредн. сваки грош). 2. За свако крштење б гроша, а многи давајуод своје добре воље и више. 3. За вјенчање 24 гроша, (а сувише владици за допуштење 10. у све 34). 4. За укоп мрца: за дијете ниже 7

година 8гроша, а од 7. до 20. год. по 10 т. ј. за неожењена момка и неудату ђевојку; а за кутњег домаћина или чојека ожењена и жену удату по 24 гроша, 5. За освештање масла (јелоосвјаштеније) свакоме свештенику најмање ио 8 а највише по 10 гроша. *) 6. За саландар (од 40 за усоб. летурђија) по 200гроша, али су ови врло ријетки по Херцеговини. 7. За летурђију мртвије (ако га калуђер уз обичну летурђију служећи спомене) по 8 гроша, а ако летурђију нарочито за усопшег служи по 24. За осветити водицу кад жена роди; кад уведе жену родиљу с ђететом (носле 40 дана) у цркву; за исповиђети и причестити боника, а за коју му драго другу помању молитву није дужан народ ништа платити, већ ако ко оће од своје добре воље дати у име дара, као н. пр. јаја, једно твориоце сира, али је дужаи вазда дати свештенику и ђаку ручак. Осим ови вишенапоменути установљени плата, кад је Богојављење (овамо свуд зову „Водокршће") иду калуђери по свим кућама његове инорије да освећеном водицом шкропи куће, чељад а и јањила, коју му ђак носи унарочитој ромијенчици, и у свакој кући кад пређе кутњи праг почне на глас појатиТропар празника „Во јордање крештајушту сја тебје господи" и т. д.**) Нема те куће која му не ће макар што даровати по својој могућности у новцу (од по гроша најмање и 2највише, а која кућа нема уновцу, дати ће му неколико јаја. Многе пак које имају сувога меса у кући, даду му по једно плеће или кобасицу. Што новаца скупи, све баца у водици (те је у ромијенчици) јаја у кошицу, а све друго у једној врећи, па по што све тако обиђе остави у каквога сељана, па кад сва села овако обреди добива коња, или чељад те све пренесе у манастир , а плата се ономе те донесе зна да руча и благослов.***) Народ је видио и знао да при свим овим манастирским приходима не могу *) Често се масла свештавају у народу, као н. пр. на боницима; кад се нова кућа огради и у врнјеме какве обће болести. За мање потрошити, при освештавању само буду 2 свештеннка, и трећи ђак који чита апостоле, а без три никако. **) Сви стари калуђери и поповн поју старински српски тропар, којега су на памет изСрбуља научили, ево како: „Во јордане крштајуште се тебе господе, тронческоје јависе поклоненнје родителен бо глас свндетелствуја возл.убенаго те сина именуја, и дух ва виде голубиња назвествоваше словеса утвржденија, јавлеи се Христе Боже, и мир просвештај слава тебе." ***) У првој књизи моји народни приповиједака преклани у Бнограду наштапани, на странн 211. под број 3. стоји: Питали су рају: Како си? — Добро! али бих још бол.е да ми нијетурскога „аФернм! а калуђерскога- „Бог да прости!"