Srpska književnost u XVIII veku

5 и ~

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

вања исти је,као и у првој књизи о празницима. Писац прво даје. историјско-теолошке, а потом нрактично-привредне разлоге. На основу Светога Писма, апостолских дела, списа црквених отаца, решења црквених сабора ч канона, он доказује да чести ивелики постови нису нигу духу ни у традицијама хришћанске цркве. То су калуђери, „древни монаси“, измислили и наметнули целом хришћаноком свету. „Правила домостроителства и наравна мудрост“ уче нас да ус сокрушеним серцем, веселоју волеју, а не силом“ постимо само оне постове које црква изрично наређује. Човек се цени не по посту но по својим добрим делима, и достојнији су божје милости они који. чине добро својим ближњима, но они који се у извесне дане уздржавају од меса и масла, »а в прочем напоњајут чрева с другим јастијами и вином, ваљајут сја у пороци.:.“ Несрећа је православља, што неуки и себични калуђери, држећи се „коре, а не језгре закона ивере«, воде народ „болшеј глупости, неволи, еметњи и проклетињи...“ Сви православни народи треба да иду за примером Петра Великог, који је спасао своју земљу од „невјежества и сујеверија.“

Обе Мушкатировићеве књиге, и књига :о постовима и књига о празницима, немају књижевну вредност. То су књиге практичног смера које је писао један човек без нарочитих књижевних способности, а и без претенсија. Мушкатировић зна народни живот и народне потребе, и најзанимљивији је и најоригиналнији онда када даје практичне разлоге против постова и празника, када чини тачна опажања о сувременом животу и обичајима српскога народа, и наводи чињенице и примере које је сам запазио. У чисто теолошким разматрањима,